Просветни гласник

680

Н А С Т А В А

рећи. Но сигурно је, да се то племе ниј а само звало Аборигинима, ношто један народ не може себе звати .праоцима" или „староседеодима- 1 ' Бо Вергилијеву коментатору Сервију, право му је име било Сазс1: СабС1 уосаИ вип1, диоб роз^еп Ађоп§шез попппауегип! (Уег§. Аеп. I, 5). Аузони (Аизопез, Агсогес) и Опици (Ор1с1, Ор8С1, Овс1, ' Ошхоб) су идентичан народ по 31га1>. V. 4, 3: ' Лгг(о%ос цег обг (рг]в1 гцг у^со^аг тссбттју Отихоос оГхђаси, гоутоус бе ха I Агвошс у.аХ&сбда!, и по Аг1б1. Ро1. VII, 9. "42г/.оуу бе гд џер лддс гг/р ТуццшгСаг ' ОтсмоХ ха1 пдбгедор ха1 сда хаЛобџего1 гг\г етсо)ру[1(ау Аувоуес. Да нак и под Еиотригаа (Оепо{г1, 01'гшгоос) не треба никог другог разумети до ово племе, говори то, што су по 81га1). VI, 1, 5 Тетеза, по 1Мопуз. Педсцу. оГхоиџеггјс V, 365 Еосп Ер12ерћуп1 а по 1)шс1. 81с. УШ, 52, 2 чак и Ећедшт аузонски градови и што се по 81га1). II, VII и по Р1ш. N. Н. III, 75 Сицилијско Море пређе звало Аузонским. На послетку они су се звали и Аигипсг (што је можда латински облик за грчки Аизоиеб); гл. Вш Савз. IV. 2, 8егу. Аеп. VII, 7, 27 п Реб1;и8 код речи Аивоша. Да је ово племе бпло сродно с Љтиннма, врло је вероватно, што су неколико месна имена у Кампанији, зацело старија од самнитског упада, очевидно латинска као Л г о11игпиз (од \'о1уеге), Ко1а (Нови Град), Сариа; тако н Сатраш (сатриз). То би ваљда потврђивала и места Бктуз. На1. VI, 32, 37 и 1лт. II 16, 17, 26, по којима су Аузони све до 500. год. пре Хр. полагали право и на помптијске баре. Као што се види из већ наведених цитата, Опици су били распрострти од најјужнпјега гребена Италије све до саме Етрурије; тако је могао СоФОкле рећи у својим јамбима: Та бЧ^блсаде (кад се обиђе РгоишпШпит Херћупит), %есцдд е1д га бе'$ш (011'шгд(а ге тсаоа хаХ Туддгјумдд) хоХпос Лиумзгмђ ге уТј <Је бе^егас (Б1опуз. На1. I, 12). Но првобитно они би живели у уиутрашњости континента око Са1ез и .ВеиетеМит (Гез1. V. Аизота: Аизошат арреПатИ Аизоп, ТЈИх 18 е! (Мурзиз ћИиз, еат рптит раг!ет ПаИае, 111 ^иа зип!; иг1зез Вепе\'еп1ит е! Са1ез). Познато нам је већ, да су Етрурци у Камнанији одузели доциије један део земље Аузонпма. Но латински елеменат држао се и после тога ту још дуго, јер кад Самннћани упадају у Кампанију на Оппке налазе: {(Н ЉаугТга/, — ег гу гтр 5 Отхту) 2храЛбггес ехе(рогс сбцо&гјаар аг/гд&с (81га1). V. 4, 12). Аузони су се испред ове навале повукли сасвим на север дотадашње постојбине и тако их после налазимо онда на ушћу реке Толера одприлике од Тарацима до Кампаније. Тада је друго име њихово, Осци, прешло на Самнићане.

На послетку Италицима су по пореклу припадала још неколика омања племена. Да прегледамо и њих. У етрурском граду Еа1еги и око њега (1ипоша Б^аПзса) још у Страбоново време живело је племе, које се разликовало од Етрураца и Римљана, које је било Хдшу {'дгос ; то су Фалисци (ЕаНзс1): епо/, б'оЈ Туооцро/јс (равс гогЈд ФаХео(огк, аХХа ФаХ(вхоуд, Хбшг ед-род - гсрес бе хас гог)с ФаХ(вхоуд хса тго / лр Хбшукмсгвог (31га1>. V, 2, 9). Данас је јасно, да су они италијског норекла, јер су ире кратког времена нађени неки њихови натписи, чији је језик врло сличан с латинским. Два примера ће то потврдити: Магс1 (Магсшз) АсагсеПш (-из) ће (ћек) сира (сића!) и Меиегта (Мтегтае) А. (Аи1из?) Со1епа (Со1еиа) Еа. (БагИз) 1(Шиз).. гепа1ио (<1е зепа1и8) 8еп1ет (зеШеиИа)... с1е(1е1 (с1е(П1) сиаиЛо (диапс!о = оПт)... сипсар1ит (сопсер1ит) но којој управо ноловини , латинској или умбро-сабелској, припада то племе, није дефинитивно утврђено; док их на пр. Момзен сматра за Умбре, дотле их нпр. Е. Мајер држи за Л.атине. Међутим његову егзистенцију у том крају у тако позно доба јамачно треба сматрати као доказ, да су Етрурци овај део Етрурије освојили много доцније но северни, до Циминског Језера. — С Фалисцима су били врло сродни СарепаГез из града Капене (Сареиа). За Екве (Ассјш, Агхос), који су становали на северној обали Фуцинског Језера између Сабина, Латина и Марса, око града СагзеоИ; Рутуле, око Ардеје (Аг<1еа); Хернике (Негша), чија се област налазила између река Толера и Ллриса (градови Ападша, ЕегепИиит, Егизто) и Ђолске (Уо1зс1, Ј ОХахо( ), који су живели по волскпм планинама, између Латина, Аузона и Херника, највише научника држи, да су Умбро-Сабели. Јапизима (' 1алиуес) су се звали становници Апулије и Калабрије: Ааули, Даугшји {Дауусос) и Пеуцетији (Пе^хегсос, РеисеШ) или IIедикули (РоесПсиИ) у првој и Мссааији (Меаватиос), Калабри и Салентини у другој (Ро1ућ. III, 88:... 1л\ гцг 0 1ал^у(ау, ус бгццгцгергјд, е1д гдесд 6го[1а(Т(ас, ха1 гту џеР лдосГауоде^оџе) шр Лаур(ш)', гтр бе М.еасал(ш1'...). Апули су живели на полуострву Гаргаиу, Даунији одатле до Барија (по другима само до реке АуФида), Пеуцетији од њих до Брундизија, Калабри на источној обали до Хидрунта, Салентини на крајњем југу, где се гребен по њима зове РготиМипшп баПепИиит (Б1оп. На1. I, 51, 3):... лдод ахдар 3 1алуу(ас..., гј гоге Ј^аХеггсрод &Х$уего... И напослетку Месапији око Тарента. Упор. 81гаћ. VI, 3, 8 Ме%$1 беддо џег (од Брундизије до Барија) Пегхегсос — Тцр б$ вггехђ Ла^сос ге[10ргас,е1га