Просветни гласник

Политички догађаји 1858. г. удалише из Србије тадашњега митрополита Иетра, и администрација Митрополије би поверена- Епископу Михаилу 30. новембра 1858., до 25. јула 1859. године. Синод у Крагујевцу избере га на упражњен престо Митрополије и владалачки указ утврди га у звању Митрополита 25. јула 1859. године. Младе године, у којима се Михаил уздигао на више сгепене јерархијске, саме по себи доказују његове велике личне способности и духовне врлине, које га међу старијим сувременицима прерано истакоше на висину његова положаја. Од тог доба иа све до 18. октобра 1881. године, Михаил је без прекида био Поглавар цркве у Србији. и извршио неколико значајних реФорама у судсгву црквеноме, у врховној управи црквеној, у извођењу наставе богословске, у духовном просвеКењу народа; али најзначајније дело његово из тога доба је: проглас аутокеФалности цркве у Србији, коју је израдио канонским путем. по договору и одобрењу Синода Велике Цркве и Патријарха цариградског Јоакима III. Дави развој рада Митрополита Михаила задржан је 18. октобра 1881. год. када је удаљен био од своје катедре, услед извесних неспоразума у законима. Од тог доба, па до 29. маја 1889. г. провео је он у путовању по светим местима и по Русији. Пред Ускрс 1883. бавио се у Цариграду код патријарха Јоакима III, одатле је отишао у Налестину и обигаао сва св. места, св. Атонску Гору и друге покрајине и најпосле настанио се у Русији. У пролеће 1889. год. Митрополит Михаил би позван натраг у отаџбину и заузе ионово своју катедру, на којој је и остао све до своје смрти. У том периоду времена Митрополит Михаил је примио учешКе у изради новог црквеног закона (1892); утврђивао верозаконски и морални живот цркве; подизао и развијао књижевност црквену; ојачавао број православних; одбијао утицај западне Цркве од Србије итд. Митрополит Михаил је носио Архијерејску налицу за пуне 43 год. 3. месеца и 20 дана. II ако беше на високом положају у благовољењу многих крунисаних особа, у части код знатних политичких лица у отаџбини и ван ове —- опет се он одликовао скромним начином живота, тихим карактером, предусретљивошћу у опхођењу. побожношћу и другим врлинама чистог хришћанског живота. Оштрина ума његова није престала до самртног часа, докле га је допрат.ила и чврста воља, постојанство, уздржљивост, љубазност и неуморна енергија у раду. Са тих врлина добио је много одликовања, и прџзнања од научних и хуманитарних друштава. Слава духу и праху његовоме!