Просветни гласник

НАГКА И НАСТАВА

воран еуду, у сваком сдучају угграмнику запода. 0 свшг телесннлг казнама извежтава учитељ директора. Угготреба иогрдних речи гг назива забрањена је сасвим. Од ггоменутггх казии највише се уиотребљава задржавање у разреду за несташност гг за неред, али не тако често. Наставник обггчно наредгг ученнку, да дође после подне на један час, гг онда је гг сам за то време у шкодн. Впше се пута десило, да су поједингг наставниди нозива ш ученике, да им после подне донесу кући и покаасу задатке, које су пренебрегли. Погрдних речи на сваки начин да се ни гисенски проФесори не могу сасвим ослободити, нарочнто је сарказам у неких наставника јако развпјен. Телесне се казне не употребљавају, пошто је врло тешко одржати ту одређену меру, а гг ученггцгг представљају ствар код својих кућа грђе но што је бида. Ну мање су тедесне казне гг опде, на часу, као што сам вггдео, неизбежне. Истога дана, кад сам дошао, држана је ггзмеђу часова за време паузе седница, којој сам одмах гг црисуствовао. Расправљан јередак случај. Један се ученггк ггз терције потукао са шегртпма на у.гнцп, на чак и нож угготребио, и о том је бшга и белешка у новггнама. Директор је реФеровао ствар, како је испитао. Испитггвањем је дошао до резултата, да је ствар много блажа, по што се изнело. Затим је прешао на духовно стање учениково и његових родитеља гг ноказао, да ту нггсу сасвим нормални односи. Један је ггроФесор затим ггриметио, да га је вггдео, како мучгг животнње, други, да га у читггњу Овггда чешће задржава ттг, што га пита о стпховпма, којн су изостављени и у шкодгг се не читају. Разредни старешипа је рекао, да га другови ггрезиру гг да се никако с њим не друже. С обзиром на његову раздражљивост гг на то, што нож, којггм се служио у нападу, да обрани другога, није сам отворгго, нити га је могао отворггти, пошто је у другој руци држао књиге, но се нож, ггошто је био стара шкљоца, сам отворио, кад је њим замахиуо; што ножем није никакву озбиљну рану задао, директор ггредлаже, да се казни затвором и да му ово буде последња казна. НроФесори су сви на ово пристали, гг ак<ј, као што се могло ггриметити, нису били сви с овом одлуком сагласни. Директор је затим обратио паисњу разредггом старешини, да пази н даље па однос између овога ученика гг његових другова. Разредни је старешина после две недеље у седницгг која је држана на крају првога терцијала, пред велггки школски одмор реФеровао, да се тај однос шгје поггравио. 6. Школска хигијена. По неколиким одредбама, напред напоменутим, види се, да се у гисенској

гнмназијн обраћа велика па;кња на здравље ученггка. Ну и ако се то већ само собом разуме у добро уређеној школгг, то нггак ће свакога ггосетггоца изненадитгг, кад видгг, како се у гнсенској гимназији систематски води брига о здрављу ученичком, гг то од ггрвога дана, кад учешгк ступи у школу. Уређењаиодребе школске зачување здравља могу само тако имати своје иотггуно дејство, — велн се у извештају у делу, који је намењен родитељима и старатељима — ако их гг родитељска кућа гготпомогне. Особнта се пажња обраћа на вид и ученицима се при упггсу раздају штампани савети, како да га очувају, а родитељгг се умољавају, да се старају о њнхову извршењу. .Ја ћу те савете овде саонштитгг: Поштованим родитељима наших ученика ! Како ирема задобивеном искуству брига школе о држању .тела гг чувању очију није довољна пошто им се већим делом при домаћем раду наноси квар. то сматрамо за своју дужност, да поштоване родитеље наших ученггка упозоргшо на ове тачке и да их замолимо за еггергичну н непрекидну помоћ код куће. Читање је и ггисање у сутои шкодљиво. Дању треба за оба рада изабрати тако место, са кога се може вндетгг парче неба, а ггрозор треба да је с леве стране ученикове. Сунчани зрацгг не смеју никад на књпгу или иа хартггју ггасти. Ако се угготреби вештачка светлост, то на ламни мора бити цилиндар и млечни заклон (МПсћ§Ш§1оске), таман заклон је шкодљив. Ламгга треба да је највише Ч 2 метра од ученика удаљена гг да стојгг мало у лево. Иосле сваке четврти часа иггсања или чггтања ггреггоручује се кратак одмор, гледање у даљину и ггри том тачно иосматрање које удаљене тачке (дрвета, куле ггтд.). При чгггању гг нггсању треба да је око од рада бар 35 центиметара удаљено. Наочаре гг њихову употребу треба увек искусан очни лекар да одрелдг. Пргг ггисању треба да је столица под сто тако подвучегга, да је предњи део столице отприлике 2—5 центиметара под столском плочом; при усправном држању тела не смеју прса додггрнути ивицу стола. Наше су столице гго правгглу сувише ниске, наши столови сувише високи прн правилном сеђењу треба да је столска илоча у висинн лактова, кад се руке отпусте. Како се то са обич| ним столовима и столицама не може постићи, то треба на ове ставити јастук. Ноге треба да су са