Просветни гласник

110

К 0 в ч

Е Ж И '11

новљено шест угледних школских вртови на државиом добру у: Љубичеву, Добричеву, Букову, Радујевцу и Топчидеру. Добро би било да г. г. учитељи по могућству носете ове вртове, како би вртове уз евоје школе могли подићи и радионалније и лакше. Олакшавању овога посла послужиће и „Нацрт школских башта" који ћо се вероватно послати свакој школи. На тај начин и наше школе вршиће .још једну улогу у народу више, улогу, коју давно врше н.ихове друге у напреднијим земљама.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Чуло за ориентадију (1е 8еп8 (1е 1' огјеиШ10П). — Зна се за важну подобност, да све животиње, а нарочито оне које се селе могу да се упуте често врло далеким местнма. Доиста не може се објаснити како нир. у Сев. Америци путнички голубови без колебања пређу огромна растојања, кроз места, где кадшто нема никаквих видних и мирисних знакова; како се упуте неком месту, које се не може непосредно ни впдетп ни намприсатн. Све се то, ве.шмо. не може разумети, а да се не допусти бар егзнстенција неког снецпјалног памћења, ако не и једног чула за управља.ње, које нам је потпуно непознато. Да би се ови Факти објаснили, постављена је хинотеза о једном шестом чулу, са седшптем на извесним партијама унутарн.ег ува (лабиринта), и ломоћу којег би се оаажале наријације земљина магнетизма. Другим речима, као да постоји код жнвотиња једам орган сличан вЏитанкај бусоли. Ади, разуме се, ова хипотеза ннје могла бити доказана, Ргегге Ђопгег ту скоро изнео је једно објашњење о тој ориентацији код животиња, које је свакојако оштроумно и духовнто. Тако он мисли, да се ориентација не врши према тачки доласка (где ће се доћи), у наиред, него баш према тачки поласка у назад. Неколико речи за објашњење овога иеопходно је потребно. Кад прнспемо у непознато место, без разумљивих ноузданих знакова, а да не бисмо изгубили тачку, где ћемо доћи, ми се трудимо, да себи сачувамо тачку, одакле смо иошли : ориентишући се у назад, сећањем пређеног нута и извршених путовања десно или лево, као што се ориентишемо у напред разгледањем, пута за прелазак. Ово опажање положаја н љнхових варијација, које без сумње своје седиште има у некој партији ува, код животиња је врло развијено, и допушта им да запамте све промене места, ко.је су ирешле при нреносу од једне до друге тачке, чак у затвореној котарици, као што је то чињено с голубовима. Код човека ово је чуло много запуштено, због важности видних знакова, али ииак оно и ту постоји. Снажењем иомоћу наслеђа, оно је код животиња узело нзванредне размере.

Ово „чуло иовратка" (1е зепз (1и ге1оиг) скрива у себи чудновато памћење, али које нас ипак у оиште мање изненађује но други пнстикти, тако тачни нпр. код животиња, које се развијају преображавањем. М. М. Томи1,

ФотограФИСање под морел. — Ако се мрежом извуку из морске дубине жнвотиње н биљке на тај начин сазнајемо шта на дну морском живи али не сазнајемо и то, и како та створења тамо живе. Да би се н то сазнало још ире неко.шко година пробалн су Француски испитиваоци да начнне нод морском иовршином моментане ФОтограФске снимке, Прво су мислили о начнну како да се направи ФОтограФСки апарат, који би и у већој дубини био за воду ненробојан, као и о томе, да се нрибави светлост која је иотребна при ФОтограФисању. Прво им је пошло за руком, а друго су постигли кад су спустили на дно морско буре нануњено компримованнм кисеоником. Поклопац овога суда било је стаклено звоно под којимје горела ламиа са пшнртусом, која је добијала кисеоник за горење из номенутога бурета. Кад се у иламен ове лампе лоитом од гуме удува ирах од магнезнје постане бела светлост ирема којој гњурац сннма нредмете око себе фотограФским апаратом којим руктје. Према овим нри.шкама приморан је Фотогра® гњурац да се задржава само око снуштеног бурета с комцрпмованим кисеоником. Ускоро ће со област унотребе овога начина ФотограФисања проширити употребом електрпчне светлости, која ће гњурцу дати могућностн да може нотражити предмет за енимање и од истог одвајати оне делове које жели да сними н. пр. нзвесне предмете који су пропали у море приликом каквог бродолома, или иначе иредмете који се находе на дну морском. И испитивање живота подморских жДвотиња н биљака у добитку је овим проналаском, као год што ће могућно бити у поморским ратовима одредпти шиож.ај и утврђење оисад;1 пристанитта. Бразилијски капетан Боате (ВоНеих) саоштава у једном часопису номорском (I најновијем развићу ове гране Фотографије следеће: „ја добијам белу светлост од лампе Бернпггајновог система од 50 Волта и 5 Ампера, која се утврди у капслу намештену на шлему гњурчевом. Купа светлосних зракова пада на реФлектор који је у самој капсли на задњој страни. Овај пак реФлектор одбија светлост нанред кроз једно стаклено окно. Ламиа може бити снабдевена елекричном струјом, која би долазила са какве парне да.ђе. ФотограФски апарат састоји се из једне коморе с маломжижином даљином. Ова је комора смештена у сандук који воду не пропушта и који има стакленп прозор на оном месту где се находе објектив и посматрач. Апарат је утврђен у једној кутнјн за појас гњурца. Призма се намешта помоћу завртња који пролази кроз поменути сандук. Успех постигнут овим апаратом веле да је био изврстан. Предмети на даљини трн м. могли су се впдети тако јасно као у сред подне и сасвим правилно снимити.