Просветни гласник

преглед школских листова

најважнијим примонама, у иатриотском смислу, сувременој историји па и у иопуларној полит. економији. 'Бачке друншне такође су корисне установе ако су под надзором и руковођењем наставника. Рад у њима сузбија могућиост нерада и угушује теа;ње за лаким и непромишл>еним животом. Ту се чита, говори, пгра забавља музиком, а у женскп.м удружењима још се ради и држи женски рад. Овакве установе треба што вишо неговати јер оне оспособљавају један народ за његове националне и државне задатке. Научна козерија бави се у главном радом интернационалне конференције за астрономију, држане у Паризу 1896. год. у пролеће. Уз то се у њој третирају извесна иитересантна нитања из области астрономије. У рубрици штамаа и књиге приказује К. Тћапип де.10 ]'. Ресаи1-а: јавно васиитапе и живот народни. У обе свеске заступљена је рубрика „Весник из, иностранствЛ" а у октомбарској још и хроники осн. наставе у Француској. Ј. Прод.

2еШсћгШ Гпг Да§ Ееа18сћи1ие8еп издају и уређују : Емануел Чубер, нроФесор на нолитехниди, Адолф Вехтел и Морнц Глезер, проФесорн на др••кавним реалкама у Бечу. XXIII година, I спеска. I. Расираве и чланци. ЕГроФесор Ј. Реш у Лајтмерицу написао је чланак: „2иг Вегесћ118ип$*з1га§е ш Беи^зсћ1аш1", У овом чланку претреса писац три књиге под овим насловима : 1.) Дилман, Реална гимназија и виртембершка скуиштина; 2.) Вернике, култура и школа и 3) Бајмер, питање о праву школа са социјалног гледишта. — Питање о ираву поједнних школа у Немачкој подудара се са иитањем; каква су знања у страним језицима потребна за изучавање модерних наука? или да се још специјалније изразимо: Је лп потребан грчки језик за изучавање медицине и ирава ? Сва три писца слажу се у двема тачкама потиуно; прво, изучавање страних језика иотребно је не само за љубав самих језика већ и за логично школовање; друго, грчки језик није неопходно нотребан за академијске студије. У другим тачкама се писци не слажу. Дилман саопштава, како је виртембершка скупштина одобрила, да абитуријенти реалне гимназије могу слушати права, и ако је томе био противан и министар и ректор универзитета. Затим брани реалну гимназију, због тога, што сује нападали, да њени ђаци не уче грчки и да слабо знају латински. Он износећи наставни план каже, да у реалној гимназији има вигае часова латинског језика него у хуманистичким, пруским гимназијама, а за то, што ђацп не уче грчки, имају више математике и природних наука. Доказује, да тпме ништа не губе јуристе. — Директор Вернике, да би задобио земљишта за своје реФорме, даје преглед развитка немачке културе, из ког издази, да за модерне прилике није довољан основ изучавање класичних језика. За данашње студије узима он као основ: религију, немачки језик и историју. Он држи, да разлика у математичким и природописним знањима код абиту■-ријената разних школа није тако велика, па да би . мотЈм, утицати на равноправност гакола. Што се тиче јкшка мисли он, да једаи језик треба да буде вођа, >Ј;а'' 7 остали да се изучавају тако, да се обраћа већа

иажња на нрактичну страну. 11о његовом мишљељу вођа би био већином латински језик, а можда и Францускн; ио кадкад грчки или енглески. Писац чланка ие слаже се са овим мпгаљен.ем Верппковим, јер главни циљ изучавању жпвих језика јесте, да се он изучи за практичну употребу. — Члан пруске скупгатине Бајмер заступа мигаљење, да се лбитуријентима свију школа дозволи учење на универзитетима. Али за данас — с обзиром на начин наставе у универзитетима — то није могуће, што и сам Бајмер признаје, па у даљем току свог предавања тражи, да се бар ученицима реалне гимназије допусти изучавање медицнне. Писац сасвим умесно каже на крају своје раснраве, да ће се још много мастила иотрогаити, док се ово питање доведе у ред. Њему се чини да је виртембершко уређење најближе цнљу. Логично језично школовање најпре ће се постићи једним класичним језиком који има велику практичну вредност, а то је свакако латински језик, за то нека он буде вођа. Каква ће се још језикословна знања узимати, није од великог значаја; али свакако би било упутно, да се у том цогледу захтеви што више умере. Философ Лудвик Штајн каже : „Треба једном за свагда статп на пут данашњој полиглотој анархијн и педагошком нереду, који се јављају у тежњи, да се што више језика научи, иначе ће се пре времена људски мозак исцрпсти". ПроФесор Харти ириказује свој аиарат за мерење притиска на дно. Овај апарат одликује се тиме, гато ои непрекидно самостално показује нритисак и ноједине висиие. Сем гога удешен је за равне, конкавне и конвексне новршпне, што је важно за гаколе. Цена је апарату била 44 Форинте, али инцијативом једног свог колеге, Хартл је свој апарат упростио, те му је и цена смањена, а деловање му је тако прецизно, како се само желети може. Антуга, механичар у Рајхенбергу продаје апарат но 30 Фор, или иростије конструкције но 25 Фор. Крнтичне напоменб на основне појмове рачуна о вероватноћи, од главиог уредника проФесора Чубера. То је предавање, гато га је проФесор Чубер држао у филозофском другатву у Бечу. У току свог предавања износи Чубер нову дефинпцију за вероватноћу, уноређује теориску вероватноћу лутриског извлачења и умирања са Аворном итд. Чланак је интересан и треба га проучити. II. Школске вести. Значај заједничке основе за впгае школе. Под овим насловом ириказује се извод из једног предавања директора иа да одушеви омладину за старе језике. Сем тога нотрсбно је, да реалка и реалне гимназије задобију исто право. — После овог чланка долазе правила за полагање проФесорског исп т *та за гимназије и реалке, која је издао министар просвете 30. августа нрошле године. Ми ћемо овде у најкраћим потезима исиисати само најважније одредбе из тих иравила. Члан ирви говори о комисијама. Министар иоставља комисије у главним градовима из људи, којц заступају главне гране гимназиске н реалне наставе п то на годину дана. Председник комисије дужан је известити школске надзорнике када ће се испити држати, да и ови могу присуствовати испиту и кандидате унознати. У другом члану су одредбе, које се односе на пријаву кандидата. Кандидат се јавља оној комисији, нред којом жели полагати испит и прилаже