Просветни гласник

164

К 0 В Ч Е Ж II %

ника — одраслих и деце. Годишњи издаци износе 80.000 рубаља. Наставника има више од две стотине. * * * Петроградски школеви округ обухвата ове губерније: петроградску, псовску, новгородску, вологдовску, олонецку и архангелску. 1895. године било је у петроградској губернији: 1) 62 државне основне школе (16 варошких и 46 сеоских); 2) 690 школа, којима уирављају школски одбори, и то 370 варошких, а 320 сеоских; и 3) 70 лутеранских општинскнх школа. У асовској губерннји: 1) 17 државних (2 варошке и 15 сеоских); 2) 208 гакола, којима управљају школски одбори (22 варошко и 186 сеоских); 3) 5 лугеранских општинских школа. У новгородској : 1) 75 државних (5 варошких и 70 сеоских); 2) 443 под управом школских одбора (21 варошка и 422 сеоске); 3) 6 лутеранских онштинских школа. У вологдовској: 1) 20 државних (3 варошке и 17 сеоских); 2) 219 под управом школских одбора (20 варошких међу њима). У олонецкој: 1) 47 државних (међу њима 1 варошка); 2) 144 под управом школских одбора (међу њима 9 варошких); 3) 2 лутеранске. У архангелској: 97 државних (међу њима 18 варошких. а 79 сеоских). Број школа прве и друге врсте норастао је на крају године за 56; и то подигнуте су 23 само у иетроградској губернији. Целокупни број ученика износио је 126.374, и то 87.588 дечака и 38.786 девојчица. Наставника је било свега 4475; и то 1719 за веронауку, 1403 за друге науке и 1353 учитељице. Издржавање свију школа стало је 1895. године 1,499.924 рубаља. Саме књиге и наставна средства коштали су 81.947 рубаља. За основне школе највише је дала петроградска варошка управа, и то 670.293 рубље, дакле трећину целе суме.

Школе у Швајцарској Просечна плата учитеља основних школа у Швајцарској била је 1882. године 1409 дииара, а до 1895. године подигла се на 1811 динара. То нобољшање плата више се односило на учитеље, него на учитељице; учитељима је повишена просечна плата од 1419 дин. на 1611, а учитељицама од 960 на 1010 динара. Базелштат највише плаћа учитељима, а Цирих, на против, брине се више за учитељице. Најгоре стоје ти односи у Валису; тамо је 1882. године била просечна илата 387 динара, а 1895. год. 398 дин., и то за учитељице од 1882. г. 342 на 366 динара 1895. г., а за учитеље од 425 дин. 1882. године, на 424 дин. 1895. год. — Све плате, које су дали кантони за основне школе, износе: 1882. год. 10,529.992 дин., а 1895. год. 13,399.005 дин.; од овога је долазило на учитеље 1882. год. 8,286.366 дин., а 1895. године 10,109.239 дин., а на учитељице 1882. год. 2,253.626 дин., а 1895. год. 3,289,766 динара.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Иедагошки лузеји. — Петроградски педагошки музеј највише се одликује обимом и згодним уређењем. За њим долази Мизее ре^адо^ие, у Паризу, а за овим Мизее .зсћоШге у Брислу. После је важан Циришки „РебШоггЈапшп". У Немачкој има 7 већих збирака за васиитање и наставу, а то је од прилике половина свих европских школских музеја. Најзнатнија је централна педагошка библиотека друштва Коменскога („Сошепшзуегеш") у Лајицигу. Затим долазе два берлинска завода. Школски музеји у Бечу и Риму сад су затворени због недостатка средстава.

„Меп«а Асавенпса" — У иочетку прошле године заведено је на Пештанском университету врло корисно друштво „Мепза Асас1еписа" (студентски сто), где сиромашни ученици за малу накнаду добијају добру храну. Велика трапезарија удешена је за 200 особа. Јела се издају члановима у подне од 12 сати па до 3, а у вече од 7 до 10. За ручак се дају три јела, а за вечеру једно. Ручак и вечера коштају месечно 16 Форината. Сам ручак кошта 40 крајцара, а сама вечера 25 крајцара. Сиромашни ученици плаћају још мање од овога, а неки не плаћају ништа. Заводом управља друштво „Мепза АсаДениса". Управа тога друштва оцењује молбе сиромашних ученика, а то надзирава надзорни одбор, који је састављен из про®есора университетских. Доб.

ВЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Ново средство против гујииог отрова. Својим ранијим истраживањима показао је Р1шаПх, да се животиње могу обезбедити против гујиног отрова ностуинпм убризгавањем малих количина овог истог отрова; исти је аутор још доказао, да је и серум овако калемљених животиња поуздан утук против уједа гуја отровница. За тим је, новијим истраживањем, РМваНх нашао да се одликују као предохране против гујина отрова и неке супстанце, којих има у жучи, н. пр. холестерин што се налази у жучном камену ; исту особину има и биљни холестерин, који се налази у жутој репи. У најновије време пронашли су РМзаНв и Вег(;гап(1 још једну беланчевннасту сунстанцу, која дела као утук отрова, а то је тирозин, којега има како у животињама тако и у биљкама. Између осталих биљака, које садрже тирозина, ваља навести ђурђину (георгина, БаћИа), чије кртолице дају сок, који веома усиешно дела против уједа отровница. Сем научног интереса, ова је чињеница и од неоспорне ирактичне вредности, јер је често пута много лакше набавити ђурђина, него ли холестерина или противотровног серума. л. м. и.