Просветни гласник

НАУКА Н

НАСТЛВА

јанове светковине излазило је у борбу 10.000 гладиатора. Цареви су имали на расположењу обично до 2000 својих гладиатора. За н,их су у Риму постојале четири царске борачке школе. Гладиртори су често употребљавани као средство и у унутрашњим политичким немирима. Борбе звсрова (уепаИопез) у ама>итеатрима биле су такође јако омиљепе. После одржаних победа у Азији или Африци, војсковође су римске увећавале сјајност свог трнумФалног новратка у Рим не само заробљеним краљевима и скупоценим троФеима, већ и допошењем ретких жпвотиња и зверова из освојених земал>а: глонова, риноце])а, лаФОва, тигрова, пантера, медведа итд. Од тог доба отпочето је приређивање лова н борбе против дивљих зверова, као и приређивање борбе између њих самих, које је наско ]10 постало страсном забавом римских грађана. Првн је Цезар иоказао Римљанима борбу бикова, којаје Тесалијскога порекла. На борбе зверова трошене су огромне суме поваца, издакане на лов и пренос зверова из удаљеннх крајева афричких и азијских. Римски намесници у тим покрајинама имађаху дужност да се нарочито брнну о њнховој пабавци и трансиорту. 1»ез гладнаторске борбе н борбе зверова нису могле бити у Риму ни обичне годишње светковине. У нрнређивању таквих бораба нарочито су се одликовали: Помпеј, Цезар, Август, Калигула, Тит, Трајан, па и многи доциијн цареви. Номпеј је за нет дана извео у борбу 17 слонова, 500 лаФова и 400 паитера. По сопственом извештају Лвгустовом, за 2(3 представа борило се у амФнтеатру 3500 зверова. Калигула је једног дана извео у борбу 400 медведова иротив толико истог броја аФриканских зверова. Кад је Тит прослављао освећење новога амФитеатра, нзведено је у борбу 5000 зверова само једнога дана; том је нриликом ноубнјано око 9000 које дивљих а које питомих животиња. За време нелнке Трајанове светковине поубијано је 11.000 зверова... Али су најсуровије и најодвратније бнле борбе људи против зверова. За такву борбу или су се снремалн иарочити борцн (1)е«НагИ), обнчио за велнку награду, или су ратни заробљеннци и осуђени на смрт иуштани на арену с о])ужјем, иринуђепн да се бране од нанада гладннх и раздражених зверова. По нричању Сснекином, Помпеј је први извео у борбу слонове против осуђених злочинаца. Он вели: „Први човек у државн п, како нас историја учи, човек необнчне доб]>оте, сматрао је то као ва-

жан чин — упиштавати људе на такав изванредан начин. Бораху ли се они на живот н смрт ? Не би било довољно речено. Беху ли растрзани? Ни то још ннје довољно. Они су огромном тежином тих животиња управо смрвљенп"... Приликом једне светковине, у време цара Калигуле , ннје било осуђеника, којн бн се могли употребити за борбу протнв зверова. Бездушнн цар нареди да се нохватају људи, који су тада стајалп око ограде аренске, н да се они баце зверовима, иошто се најпре сваком од њих језик одсече, како не би могли викати, ни њега ироклињати ! Шта више, тај је цар месом осуђеника и хранио зверове, спремапе за борбу, Јер му се друго месо чинило скупо!... Такве сурове и бездушне борбе беху у доба царева најмилија и најсвечанија забава рнмских грађана и римске светине! Рим, овај огромни град, негда ноносан н славан са племенитих врлина својих грађана, постао је госиодаром света, исиуњен је богаством стотину милиона подјармљених народа, утонуо је у море прекомерног уживања и раскоши, заборавио је на оне врлине које су га негда уздигле. Осећаји човечностн и нлеменитости у Римљана беху у то доба ногпуно затупљени ; нестало је оне узорнтости н карактерности, које негда руководише јавним п друштвеним живогом римским; разврат је царовао почев од највиших у држави, на до гладних бескућннка, којн тражаху само: хлеба и забаве! За Рнмљане постаде највеће уживање: гледати и задовољавати се нечовечним и зверским призорнма амФитеаторским, иљескати и одушевљавати се у треиутку самртног роица опих бедника, којимз је гркљан одсецан гладнаторским ножем, или оних несрећника, који су бездушно бацанн у канџе и чељусти дивљих зверова!... Порбе у амФнтеатрима бивале су тим сјајннје н величанственије, што су внше људских жртава прогутале!... Но традицији, у време гоњења Хришћана амФитеатрн су били места мученинггва многих верних, који мученички издисаху у чељустима гладних зверова, а на задовољство развратне светине. Доцније, кад је почетком 5. века хришћански утицај преотео маха, хришћански цареви забранише крваве гладиаторске борбе, и амФитеатри осташе само за борбе зверова. Касиодор велн, да је Рим 523. год. гледао последњу гладиаторску представу. Ср. .Т. Стојковић ироФесор.

31*