Просветни гласник

наука И настава 235

нисали задатак, одмах изваде читаике и да учеиици сами иотраже, где су ногрешнли. Тако им се даје прилика, да се сами исираве и то неиосредио иосде учињеие погрешке, а корист је од тога очевидна. Тек носле тога наставнцк нрегледа задатке и нснравља, што се ученицима омакне. И тим се циљ писменога задатка схвата правидно : ученик долази до знања и примене најпоузданијим иутом, а наставнику је, иоред многих других, једно срество за оцењивање знања и умења ученикова, а уједио му служн и као контрола за његов рад, јер ту између рада наставникова и писмених задатака ученичких постоји права сразмера. 1 ) Ну још нешто. При правидном раду и није велика разлика између усмених и ппсмених одговора ученичких. Код нас се ово сматра као реткосг. Зар се једанпут чуло у нас у наставничким круговима: „Писмени су задаци за то, да се њима кваре оцене учеинцима", и код нас није необична ствар, да одличан ученик добије на задатку добру (В) илп чак и слабу (2) оцену. Све нам то и сувише јасно доказује „где болп", и где је потребно радикалних реФорама. Свакако да се реФорме пе могу зауставити само на гпмназпји, но да морају ноћн и ниже, у основну шкоду, где је нрава писменост толико занемарена, да се човек мора просто згранути. Нису ретки у нас и одличнн учитељи основних шкода — не по ревпзорским оценама, но иначе, — за које су иисање и иисменост идентичнн нојмови. Таково настављање, нема свога нриродног завршетка , но се само ирекида на извесним степенима. А тако исто бива н у гимназији. Г.о), су нанред номенутн знаци за нонрављање иисменнх задатака. Шилер је и у том постигао ретко јединство; свн се учитељи у свим разредима служе једним и истим знацима при поправљању задатака. Тим се постизава то, да ученик одмах увиди врсту сво.је погрешке, а и наставнпцн могу да запазе у ком погледу поједипи ученици највише греше. Таблица је тих знакова обешена у проФ. кан') Врдо добро чримећује Шилер у својој Практичној педагогици (Стр. 377.): »Мосто да учитељима буде иолазна тачка, да све ортографијске иогрешке избегну 'брижљивом прииремом за задатак, претпоставља се, као да је то нравидо, да се погрешке морају правити. и кад се но неки пут десимо на таким часовима, чини се, као да се учитељи радују, што могу ученике за погрешке казнити, јер но њихову мњењу оии су криви за све то због своје ненажљивости, глуиости или лености, а не учитељи, због свога наопачког иоступан»а". 1Г у нас су диктати нотребни: 1) учитељ треба да се увери, да ли учениди добро чују и разликују гласове; 2) да би се увежбали гласовни закони, нарочито једначење сугласника но звучности и но говорним оруђима; 3) због интериункције. цедаријп тако, да је на доглоду свима наставницима. Ево је: 0 — погрешка протпв ортограФије (0) Ј — погрешка протнв интерпункцнје (Ј) II — погрешан израз (А [Ан8 (.1гиск]) II — погрешан подол;а,ј т.ј. ред речн (81 [31е11ип§]) Р — погрешно начињена реченица (8 [8а1г1)Ј1(1ип§]) На — погрешан реченични низ (8У.\ [8а1хуег1)1ш1ип§]) М,\ — нетачна мисао (Сл [6е(1апк'е]) М 0 — издишна мисао (С 0 ) Перл — погрешно скдонљена перпода (Рл [Репос1е]) Пер | — непрегдедна периода (Р|) К — погрешна конструкција (С [Сопк1гпк1шп]) Ову таблпцу треба овако разумети: прво је стављен знак, како би се отприлике српски употребио, затим, шта бп тај знак значио, у првој огради немачки знак а у другој по чему је тако оређен. Знаци су, као што се види, лако разумљиви, јер су управо само скраћене речи. Код српских знакова • задржао сам латинско Ј, да би се избегда кодизија са знаком одмах за њим. Да се задаци морају одмах исиравити п одмах вратити, није потребно ни да казујем. Тако се чини већ у свим бољим заводима, пошто се само тако може одржати заинтересовање за њих и непосредно грешке исправљати. Све погрешке што нх ученици начине, морају и исправити, а учитељ се уверити, да ли су исправљене. По правилу. ученик иснравља само оно што је погрешно паписао и то у истом реду на другој подопнни или на окрајку задатка. Велика је корист од тога, што ученик има ту нетачно норед тачнога и учн се, разликовати их. У нижим се разредима препоручује, да се цео задатак преиише и то већ и с обзиром на лепо писање, а и у старијим, ако је погрешака сувише много. Ако се која погрешка више пута у разреду понавља, то учитељ обраћа па њу нарочиту пражњу, и толико вежбања задаје у том правцу, док се погрешка не изгуби. У старијим се разредима, где се израђују већи састави, тражи нарочита пажња учитељева при поправљању. Враћање задатка је уједно и понављање онога што је задато, јер тумачећн задатак н критикујући израду, учитељ увек истиче главне мисди и најпогоднији иачин за њихово приказивање. Коректура ту не сме бити педаитна, да ученик губи вољу на рад, парочнто игго се тиче појединостн у плана, адн не треба имати никаква обзира нрема иогрешкама у логичности, граматици, орто-