Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

241

паралелницама је онтичка обмана, која се лако објашњава, ако се цртежем покаже низ тачака по разнпм паралелнпм круговпма, које кад се споје дају завртањску линију. У исто доба ваља свратити пажњу п на ово да за све звезде непокретнице вреди нравило да је јутарња ширина = вечерњој ширини, али да за сунчев ток то не вреди. Кад смо већ објаснили ово завртањско кретање и оно се већ разумело, онда се то кретање обележп као привидно; право кретање сунчево мора се сазнати на други иачнн. 1 ) Кад би се звезде могле видети као и супце са хоризонталие равнине, онда би требало тако урадити као онај путник који свој пут, колики пређе, преноси и бележи на карту, тада би требало звезде које би биле крај сунца спојити линијама а оне би дале облик путање. Ну, почем сунчеви зраци спречавају распознавање звезда, то се као сталне тачке одберу такве звезде, које се увек тачно находе на страни према сунцу потпунце суиротној на небесној лопти, дакле 12 часова доцније нролазе кроз меридијан и пмају исту висину над хоризонтом као и сам меридијан. Ллшија која би пролазила кроз ту звезду на небесној лопти поклапа се са сунчевим током. Ако се та конструкција изведе у ствари на звезданој лопти, види се да је сунчев иут један највећи круг који екватор сече по двема тачкама удаљеним за 180°. Овај нови круг пети према опим највећим о којима смо говорили и зове се еклиптика, 2 ) а обратни крузи имају по две тачке с њима заједпо. Како ће се даље дати деФиниције солстицнја и еквинокција итд. у вези са деФипицијом еклиптике — готово једва да треба и објашњавати. За ученике виших разреда не могу се давати доста прости задаци као п. пр. овај: који екваторски лук одгова календарским даиима под претпоставкама да се сунце помера равиомерно по еклиптици? Наравно да ваља радити на том како ће се упамтити кад се еклиптичка зона поделп на 12 нознатпх знакова. Мало је теже утврдити ток месечев од сун') У ствари, наше сазнаље о сунцу има да мређе кроз три Фазе; но обичном посматрању суичеи је ход снирала према горњем иосматрању, ток му је кружан тек после ових познавања може се узети оорнут ток појава који одговара самоме искуству т.ј. да се ове привидне нојаве сматрају као пројекције стварног земљиног кретања, 2 ) Нека би било главно правило ово: да се никакав научпи термин не употреби пре док се етимолошки не протумачи, као што се номенклатура не сме тек како му драго употребљавати у почетку наставе у геометрији. II ако у овом случају још није дата наука о помрчањима инак изизгледа да би добро било, порекло речи еклиитике извести из грчке речи с/Литгеиу и у кратко показати да помрчања тада падају кад сунде и месец дођу у близину једне од двеју цресечених тачака екватора и еклииитике.

чевог, јер ваља водити рачуна како о тренутну његову иоложају, тако и самом облику пута који има у датом положају. Ученици којима је кућа на крају вароши тако да су ближе нуној слободној нрироди могу видети да и месец иде по завртанској линији, дуж једног главног круга који се много не разликује од еклиптичког, шта више заклапа са њоме само малп угао. Ну пре свега ствара се правило из искуства да између положаја које заузимају и сунце и месец има једап правилан просторни однос чим се лепо објасни, да су, кад је нов месец, оба пебеска тела у конјункцији, а кад је пун у опознцији, док је за време прве и последње четвртп њихна лучна раздаљипа 90° онда се може сматрати да је тиме пр&вплно и циљ постигпут. Жели се да се и за привпдан ток планета нађе каква начина, који би могао ученицима створитп непосредније знање, но то је у пракси тешко п по томе противно захтевпма дидактике и ова се жеља не испуњава 1 ) Наставник ипак треба да наведе неколике чињенице п ако није у положају да може изнети и саме доказе. 11о што је речено чиме се некретиице разликују чисто споља од планета 2 ) нагласпће се даље да се доње планете никада далеко не находе од сунца 3 ), док се међу тим горње нланете крећу по заплетенијнм путањама, повратне су и пролазе једну исту тачку два пут. Сувише би рапо било улазити у објашњење ових појава. 7. Сверни елементарни задаци. До сада се нн једиом речи није говорило о земљину облику, а од сад се дају многе нрилике да се учепици вежбају материјалом ове науке, којп је до сада бпо нзложен само у нредавањима. Ко') Ако би наставник хтео, који би био у новољпијим приликама за такав рад да ради са целом класом ученика а не само са неколиким вредвнм својим љубимцима и то: да одређује места иланетама на небу, онда ће то наћи у спису Турајновом Тћигет, Е1етеп1аге Вагз(;е11ип§ (1ег Р1апекепМтеп Лигсћ СопкЈ.гисИои ипЈ Еесћпип^. ВегНн 1896). Ово је дело уираво писано само за оне који су већ упознати са Коиерниковом системом, ну ми мислимо да је могућио са свим да се и без нретходног знања може геометријски одређивати место. 2 ) Уобичајени критеријум — светлуцање — сцинтилација, није од практичне вредности. Међу тим може с.е јасно ово рећи: да свака планета (без астероида) гледана кроз дурбин изгледа као котур док неиокретнице изгледају као светле тачке без зракова, без обзира каква је јачина самог телескопа. 3 ) Овде се може врло згодно упЈтити ученик на посматрање звезде Данице, која се може угледати који нут као зорњача а који пут као вечерњача. Ова пстоветност није никако таква да се може по себи разумети.