Просветни гласник

242

НАУКЛ 11 НАСТЛВЛ

рисно ће бити, да се та вежбања и изведу без обзира иа то, каква су нам помоћна средства на расположењу. Овде се могу применити најпростија еверна геометријска правила. По који задатак обично се решава тригонометријски без потиоре сверне тригонометрнје 1 ) најзад, сад је небески глобус такав инструменат за ученике, с којим се може темељно упознатн ученик највишог разреда гимназије' 2 ) имао би сада да решава у духу речених наука, а ово ће бити тригонометријски рачунањем и употребом логаритамских таблица. Онај који буде рачунао веома ће се зарадовати кад своје рачуне овери мерењнма на небеској доити. Ну сем овога не треба заборавити још и на ово: манииулисање са троуглима на свери који су увек међу собом једнаки не захтева тако рећи никакву очигледиост, а.ш је врло близу опасности да се и главе математички спремне не занесу Формулама 3 ) а забораве на ствари онакве какве јесу. С тога не треба заборавити да се узме емпиричка основа на којој се једино и може одржавати научна зграда и да она није тек онако без разлога дошла. Питања могу бити веома елементарна, она би смела битн чак и тривијалиа ако се њима долази до циља. 4 ) Прво ваља предузети опредељивање кордината али, да би то било јасније, ваља најпре показати како се оне одређују у равнини. На небеској лопти но себп су дата три коордииатна система и то: да ли иоложај опредељава у хоризонтовој лопти, еква') Нисац ове расираве још давна је изрекао своје мњење о том да свођењем сверних задатака на задатке из равне тригоиометрије иије нотдењивање саме иаставе и да је још тога мишљења. (бићпЈег, Иећег сИе р1аште1пзсће ВећапЈ1ии§еп*е1етеп1;агега51;гопот18сћег Ргоћ1ете. 2е14зс1и-. 1'. та1ћ. и. иа1иг\\-188еп8сћ. ХЈп1егг1сћ1, 10. В(1. 8. 98.). Како би се то извело изложено је врло вешто у ирограму од Пајна: Аи{§-аћеи р. 8рћаг. А81гои. §е1оз1 Јигсћ р1ап1тс1г. СопагискЛопеи ш1(1 шИ НШе (1. Ећеи. Тп§опоте4пе, Не1р^1§, 1893.) 2 ) Онако исто , како је небески глобус старији од земљииог, тако се ис.то ваља Д1)жати р тога реда и нри нредавању. Прииремање ваља да је са свим иросто: дрвеии хоризонат, армиларна свера, а меридијан месинган, часовпи ирстен са казаљком на сев. иолусу за тим еластичан метадии квадранат за мерење сверних раздаљина. Са овим простим апаратом, може ученик изводити из сверике најважиије задатке својом руком ире него иређе на само израчунавање. 3 ) Вредно је ирочитати чланак Израел — Холдварта иоводом ових објашњења (Еш^е Л\ т ог1е пћег (Ие 81е11ип§, Ј. Ма(,ћеш. Оео§1\ у 2 1'. Ј. ш. ииЈ п. 11п4ег. 15 В(1. 214. итд.) *) Две врло корисне збирке нитања ове врсте имамо К1б(1еп-а 100. Кга^еи аиз (1ег азЈгопот. веодгарШс ^еИззћг. 1'. 8сћи1§ео2гарћ1е 2. В(1. 8. 108). Тако исто имамо и од Кизсће-а (Веоћасћ1ии§еи, 1''га§еп ип<1 Аи%а1н;и аив (1еш С!ећ1е1е Ј. а8(;гопот. 6ео§га]|ћ. /. 4'. 8сћ. 8. В(1., 8. 193). Оба низа ових иитања имају нечега и заједничког ну код Кизсћа има још тежих а леиих ствари.

торској илн еклиптике. Ваља се постаратп да се јасним илустрацијама и објашњењима угврде ови појмови о овим разноврсним координатама. За ово је згодна вештачка небесиа лоита а и армиларна свера 1 . Нарочито је важио да се лако може нрелазити са једиога координатног система на други. Узмпмо овај пример: Неказвезда, има азимут 245° а — 19 степени висине, колике су сад ректансцепзије и деклинације, астрономска дужина и ширина? Да би се извршила ова трансФормација премеравања шестарем и сверним врстарол, не треба ннкаквих математичких знања, него једнно извеспе пажње. Па п за тригонометријско рачунање уравнат је пут ако се још унапред обрати пажња да су дотичном лонтином троуглу звезде и оба полуса апсцисних кругова (дакле односно троугао: зенит, небески полус и еклиптички гголус) темена тога троугла. Док се апсцисе броје од исте тачке онда је то јасно по себн, но нећемо бити ноуздани ако се употребљава хоризонтални систем, јер пзмеђу јужне тачке од које мере азимут и тачке где је ознак овна одакле се мере ренктансцепзије и дужнне већ није тако прост иросторни однос а и лак за израчунавање. Овде дакле наступа потреба за нову координату а то бива"увођењем часовног угла. Као што се види ми много иолажемо на објашњавање узајамног односа измсђу часовног угла и ректасцензије, то чинимо због тога јер се по нашем нскуству овде може лако наићи на једну нразнину у разумевању која се доцније лако не може нопунити. •) Ствар није тако тешка, чим се ученпк увери да се екваториска аисциса, било да се ректасцензија или часовни угао може изразити или у стунњевима или у часовима а ово је непосредна последица једноликог обртања небеске лопте. Самим собом се овде ствара појам о звезданом времену којим би се часовни угао ма које непомпчне тачке звездане свере (н. нр. тачке групе звезда ових) тим звезданим временом изједначио и тиме је добивена ова једначина: Ректасцензија звездано време = часовиом углу што после одговара свакој звезди (а не само непомичној тачци које је Кес^азсепз. = о тако да је за њу звездани дан = часовн. углу.) ') В. бсћппсК (МаШет. Оео^г. 111 (1ег Уо1кввсћи1е 2. ?. 8сћ. 10 В(1. стр. 61.) истиче да се армиларна свера може уцотреоити ире небеске лоцте за почетак. 11 ако се не слажемо с овим са свим, не одричемо да једна лонта из 4—5 обручева може заменити глобус а нарочито за разумевање саме природе сверног кординатног система. -) Један од темељних зпалаца ове наше науке иризнао је да се систем што је исказат местом звезде и часовним углом има сматрати као самостални четврти кодрдинатни систем на свериди (Магказ. Аб&опопибсће Оеодгарћје, еш Кећгћисћ аи§е\уаш1(;ег Ма^етаШс, Кегрг^ 1880).