Просветни гласник

ПАУКА И

НАСТАВА

243

Суштина правога сунчаног времепа звезданог дана п нравог сунчаног дана дата је пстоврелено ако се једном утврди знање о звезданом времену. Ну почем ученик већ ће зна се сунце креће заједно са звездама ипак ће увидети звездани п прави супчани дан. Нешто се теже развија доказ о том да прави сунчани дан не одговара грађанским захтевима и, да се због тога место стварнога сунца узима једно идеално са јодноликом брзином у екватору. Нек наставник сматра као веома важну дужпост да о средњем сунчаном времену, средњем сунчаном дану и о једначини времена да што тачније објашњење јер дека само номисли каква невероватна забуиа постоји о тим стварима и код иначе школовапих људи.') Један од најважнијих задатака у овоме одељку је тај како би се одредило трајање видности и обрнуто. Са глобуеом се ово може врло очигледно извести. Тачка на допти коју хонемо да исиитамо иостави се тако да уираво лежп на хоризонту и забележимо казаљком часовног ирстена стање онога тренутка. Иосле овога ваља обртати глобус дотле док тачка о којој је реч не доспе опет на хорнзонат и загледајмо сад који час показује казаљка. Међувреме показаће тад& колико се звезда бави над хоризонтом ако се то време допуни до 24 часа онда ће допуна бити трајање невидљивости. Сверна тригонометрија такође води брзо к циљу ако се само пође од троугла зенит-полус-звезда а висина звезде што пзлази стави се да је = о, и онда се одмах добија часовни угао залажења. Овај часовни угао је сразмерап са половином трајања видности 2 ). Даљи се задаци добијају појавама свитања и смркавања. 3 ) Тада се могу иоставити ова иитања: колико је нотребно времена једном котурастом небеском телу да изађе и зађе: какав иравац даје некој улици да ју сву сунце обасја у одређено ') Добро би бидо да ааставник разгледа кљигу Мартусову пре него ће ирећн на излагање једначине времена. Ту ће се наћи граФијска нредстава годишњег тока једначнне времена у облику тадасне диније која је за иаставне диљеве веома ирактична. 2 ) Са ученидима који разумевају шта значи дискусија Формула мозке с; испитати и снецијални случај који би одговарао за циркумполарне звезде код којих, као што знамо, нема ни излажења ни залажења. Ј ) Услед ломљивости сунчевих зракова, оно се пре рађања види и то ломљење и чини ону видносг пре сунца као и сутон ио заласку његову. Ако узмемо да сутон нрестаје чим сунчева (негативна) висина добија вредност II, онда се задатак своди да се одреди трајање тога сутона кад се часовни угао одреди у троуглу којега су стране: <р = висина полуса, а :+: с! = декдинација а сем тога, — 90° + ћ, 90 ч- (1 и 90° — ф . Ако се одузме од овога часовног угла онај угао тачке рађања онда је раздика сразмерна трајању сутона.

време; иод којим се углом азимутом — мора иодићи неки зпд да за извесно време добија непосредне сунчеве зраке.') Сад ће наставипку бити лако да према збиркама задатака и списа и саи пзнесе што више примера. Између осталога не треба иропустити: да се добије пајкраћа сверна раздаљина двеју датих тачака координатама на пебесној лоити. Један богат арсенал матерпјала за вежбање даје у првом реду Гномоника, иоука о сунчапицпма. Свакојако ова вежбања не заузимају сада висок положај као што је то било у XVIII в. јер су тада улазнла у систем математичких дисциплина. Што данас та вежбања немају положај и значај као и пре узрок је у том, што је вештина градити тачне часовнике учинила веома велики напредак. Али је ипак од јаког иедагошког значаја, исто тако данас као и пређе, да. се ученици поучавају у конструисању простих сунчаника, екваторијалних часовннка, хорпзонталних п вертикалних. Све се ово може иоказати почетнику и без тригонометрије и свакп поглед на суичаник даје прилику да се упореди џепни часовник и да се одреди једначина времена које у том тренутку вреди. 8. Земљин облик До сада се претпостављало да посматралац не мења место које је једном заузео. Ну док је год ово овако посматралац нема новода да иапусти своје мишљење: како је земља над којом се наднео небески свод један котур округла облика. Старо Хомерско гледиште о земљину облнку не мора се мењати све док се посматрање п научне истнне о појавама на небеској лопти прибирају на основу непомичног места посматрачевог. На против, из свега овога треба да следује чињеница, да се без непомичностп посматрачевог места не може више увећати сума до сада добивеног знања. Бошто смо ово сазнали, можемо се упитати у којем би се правцу могао кретати посматралац кад бн му то било могућно. Није тешко ученику увидети да, би се могао кретати по кардпналнпм правцима хоризоиталне равнине (подпевие лииије и линије источио-западие). Сем тога могло би се ићи од севера к југу и обратно. Кад се иак иође ка јужној тачцн онда је укуиан лик другојачи. Број циркумиоларних звезда све је мањи; звезде, које су до сад биле у тој категорији нрешле су у звезде које се рађају и за1 ) Интересан је спис Адам-а о овом ВгисћвШск аиз <1ег таМетаЉсћеп бео&гарМе тН ћеаопДегег ВегискзЈсћ^еШЈгег Ве1еис1Нип§'8Уегћа]1;т8зе, ЛУЈеп 1885.).