Просветни гласник

244

НАУКЛ И НАСТАВА

лазе; нове звезде ступају сад нрсд нас. После тога ће се опазитн још п то, да су углови које граде кругови дневнога кретања све веТш са хорнзонтом а паралелнпцн су све стрменијега изгледа. Ну ако бн пут пшао ка северу, онда се речени уГловп смањују (севернп), полус све више и внше уздиже на небу, а број циркуларних звезда је све већи и већи. На равиој земљи то не би могло бити н пре је ово јасно да је и Фирмаменат небеског свода крпва површина те да тако иешто мора бити и са нашом земљом. Резултатн до којих се долази тиме што посматралац мења своје место у рсчепнм правшша могу се овако исказати: 1.) Земљииа површина правцем подневие лнније нма правилну кривину. 2.) Ако се предузму мерења астрономским инструментима, то ће се у брзо ноказати да та кривина ие само што је нравилна већ јо и једнолика. Оно, што ми зовемо подневном линијом није права линија већ концентричнн круг са мерндијанскнм кругом и находи се у истој равнини. Једнаким линеарним раздаљинама одговарају, северојужннм правцем једнакп луци мерндпјанског круга 1 ). Показав начнн како се променом места посматрања северојужним правцем ствара слика о земљи, можемо тако исто очекивати да ћемо ту слику имати још тачнију ако узмемо па мењамо место посматрања управним правцем на пређашњи тј. правцем ка истоку или западу. Идући тим путем ми не наилазимо на нове звезде а тако исто остају и сви кругови сем тога пп полусна тачка не мења своје место. Ну и ако све ово остаје исто ипак, има једне промене коју можемо потврдити а та је : ако идемо истоку раније нам (се јављају) излазе и залазе извесне звезде а идући западу све бива доцније. 2 ) Разлог за што је ово све овако није у звездама већ једино у облику земљину т. ј. земља је и у том правцу источно-западном једна правилна кривнна. Тачннје мерење времена може нас поучити да једнаким дужима које су у том правцу учињене одговарају подједнака задоцњења и једпака подра') Почем се у овом »равцу иаходи основа за науку о облику земљину зато га треба свестраио објаснити. Овде се може унотребити и земљин глобус ако се меридијанов прстен не узме као земљин већ као пебески. Ако се сад тим меридијанским нрстеном на самом гдобусу дуж меридијана измере раздаљине неких тачака на глобусу видеће се да тим раздаљинама нотпуно одговарају луци на небеском меридијану. Ово се може употребити и нри предавању на нижем стуињу настапе и ако се само но себи разуме да је згодно за напредније ученике. 2 ) Једва да је нотребно паноменути да ако се жели тачније мерење боље је посматрати њен нролаз кроз меридијапску равпину лего њено излажење и залажење.

њивања — на исти начин као и горе закључуЈемо да земља нема само правнлну крнвину већ да је та кривина лоптаста облика. Земља је ограннчена површпном чнји су пресеци како северојужпи тако и у источно-западном правцу правплне крнвине п за то морају бити круговп. Почем пема пи једног тела, које према нормалним пресецима даје кругове за пресек, до лопте, тиме је утврђен и доказ о сверну земљину изгледу и то очигледно у најбољој сагласности са чињеницама као и у сагласности са геометријском строгошћу. Овим доказом ваља нам се задовољити а и смемо се задовољити јер сви други покушаји да се ова велика основна истина у математичкој геограФнји још више 1 ) ујасни, подлеасе сумњи од које се клони савестан наставник. Оваким досадањмм излагањнма учеипк је добпо сад савршепо други круг мисли ирема пређашњој наивној представи народној, али сад ваља настојаватн да те истине уђу у крв. За ово је па првом месту потребно да се понове онп резултати до којих смо дошли идући, (по претпоставци) нравцима северо-јужним и источно-западним а од ове индукције ваља прећи на дедукцију. Понајпре ваља очнгледно представити нојмове о Зрћаега оћН^иа (Коса свера), брћаога гес!а н Зрћаега рага11е1а (управна и паралелна свера) и то на земљином глобусу. 2 ) Ученик мора битп на Ј ) Једини коректан начин доказивања нореклом је свакојако, нрема основној замисли, од Аристотела (Апз!;. (1е Сое1о, II, 14, Вег§ег, безсћШе <1. ^уЉешсћаШ. Еп1кшн1е (1. 6г1сћоп 2. Аћ^еП., Ве1р21^ 1889.). У строго научној Форми находи се но свој нрилиди први нут код Ве8сћа1еб. Други докази за земљину округлину тек су у новије време нодвргнути строжој оцени (В1гпћаит, (ЈгшкЈгп^е <1ег Аз(:гоп. Оео§гарћ1е, 1Је1р21§, 1852). За релативну је уаотребу још и носматрање предмета који се нримичу или одмичу од морске обале. Ну овим се доказује да је водена маса крива површпна, али да ли је сверна кривина тим није још јаспо утвЈђено. Ако би школа била близу језера или мора наставник, разуме се, да неће нропустити прилику да обавести ученике. Под извесним ногодбама могу се чинити посматрања са дурбином који има крстати конац. Тим ће се се сазнати да се доњи део куће с ону страну језера, неће видети ио што је ту на сметњи кривина воде, док величина сакривеног дела варира нрема променљивости ломљења светлости. Вез вредности је навођење нутовања моренловаца. Још мању вредност има доказ о округлини нланета. Иа и први Арпстотелов доказ (кружно ограничавање земљ. сенке нри месеч. помрчању) нема унутарњу вредност; таква сенка може бити и од других тела. Духовити ноступак Форела и ДиФура, да је дејство морске новршине као конвексно огледало, није на жалост за ниже разреде већ само за више. ') По себи се разуме да се глобус у школу не сме нре уносити док се није ученицима доказао округли облик земљин. Што се тиче оне демонстрације (доказивања) треба да