Просветни гласник

ВЛУКА II НЛСТЛВА

245

чисто с тим да велика већина људи живи нод ко- | сом свером, да усправној свери (брћаега гес!а) одговара један једини главни круг земљин. а да има само две тачке на земљи где би се иредставила параделна свера.') На екватору су дан и ноћ увек једнаки (у свима годишњим временима); на иолусима вдада по иола годиие дан и ноћ. Који може себи дати о том рачуна тај је у главном савдадао тегобе које доноси собом наука о сверичности а о њеном дидактичним утицају се може обмањивати само површни наставник. При узгредној контроли стања ове науке ваља на ову тачку обратити парочпту пажњу. Једно врл.о згодно средство за овај циљ јесте класиФикација земљиних становнпка на аитопке (ближње) и периоике (даљне) и антиподе 2 ). Што се тиче овога последњег, ваља нарочито разликовати једно од другог да ди је дечко речену дефпницију научио на памет или је егзистенцију антипода нотпуно схватио, — то бн требало сазнатп пропитивањем а за упоређење нека послужи рупа која је позната по имену.Мацпертнјева. 3 ) Језгра наставникове вештине додази овде до врха ако се дају како треба појмови за речи: горе и доле. Кретање на горе увек је од земљина средишта, а доде, ка земљину средишту. Некн геограФски примери за сунротне и упоредне становнике и аптипода не треба да изос^ану 4 ) Варенијусова (Уагешнз) подеда^земљиног кретања по односима сенака помаже да се можемо лако оријентисати на доптастој земљи а то пма и свој иедагошкп значај. 5 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ)

се лоларни часовни мрстен гдобусов одвртп јер се лопта нс може тако обртати, да оба иодуса деже у хоризонту као в1то то нроиисује свера ректа. Ј ) Наиомињемо да још ни један смртни није успео да ступи ногом онде где се зенит и нолус иокдапају ади познаваоцу ствари излази веома жива слика о паралелној свери на ширини од 83° која је до сад позната. 2 ) Еад би земљина двпта бида скроз пробушена кроз средсреду и, кад би у ту руну ушао човек нита се како би изншао на други њен крај: главом или ногама ? Ако би биле стубе толико дугачке колики је земљин пречник, то би се такав човек сиуштао до дентра као и обичио ну овде би се п невољно окренуо таво да би на иротивну страну главом изашао а не ногама на активну тачку. 3 ) У овом погледу се може најтоплије нрепоручити чданак Пајкеров (Реикег, ХЈпзеге Аг11рос1е, Веи(,8сће НипЈвсћаи, 17. Ја(;г^., стр. 385). Овде се може сазнати то да врло малп број чврсте земље има споју антитодну земљу. Брпложене карте су веома поучне. 4 ) Ова класиФикација нема класички значај али је своје место задобила у геограФском систему Вареиијусовом (Оео§гарћ1са §епега1ов, Ата1ег(1ат, 1614). 5 ) Дитературу о Ератостеновом мерењу оставио је Н. Вег&ег (ОевсћЈсМе сЗег ЛУЈбвензсћаЛНбсћен Кг<1кип(1е, Т.еЈрг м§ 1891).

Напомене о платама учитељским и иадзору основних школа у неким европским државама

Да бих унознао заинтересоване читаоце са ове две важне чињеннцс у основној настави, изиосим најкраће наиомене о томе у некнм европским државама. За остале земље учиннћу то доциије. Аустрија. Даиашња организацпја основно наставе у овој земљи датира се од 1869. год. Шкоде се деле на нижс основне школе и грађанске школе. Ове шкоде имаЈу ирема иотреби 1 — 8 разреда. Допуном од 1883. годнне пданје овнх шкода: пастанип језик, веронаука, земљонис и историја, природна нсторпја и Физнка, рачуннца, књпговодство, геометрија, геом. цртање, краспоиис и иевање. Гимнастика је обавезна само за мушкарце. Грађанске су шкоде наставак основиих шкода. У њнх се ступа ио свршетку 5. разреда основие шкоде. Оне трају 3 године; имају три разреда. ■ Општим законом за цеду царевппу утлрђенн су главни ирипцнпп осповног шкодовања; иосебиим провинцијадним законима, утврђенн су детаљи. Свака је општина дужна подићи шкоду кад нма 40 деце за шкодовање. Тек кад буде 80 ђака на једног учитеља, тражи се другп учитељ. Заснивање грађанских шкода регудисано је провинцнјадним законима. У 1892. год. бидо је осповппх школа 18087, од којих су 534 биде грађанске шкоде, са 3,160.837 ђака. У приватпим шкодама бидо је ђака 115521. Иривремснс учитеље постављају окружнн надзорннци, а стадно их утврђује провинцнјска вдаст тек по преддогу опих којн шкоду издржавају. Плата учптељска је разна у разннм провинцијама. Минимум је варирао између 300 н 600 форпната. Године 1893. било јс 46 учитељских шкода за учитеље и 30- за учитељице. У њпма је бидо 7053 учеиика н 774 ученнце. У Аустрији, као и у Немачкој, има много више учитеља но учнтељпца. Поред основиих шкода има доста и забавишта. Цриватне шкоде морају иматн квадиФиковане учитеље. Њих нма двојакнх: са иравима јавнпх шкода н без тога нрава. Оне прве дају сведоџбе које вреде и као сведоџбе јавних шкода. Ових школа бшхо је 1890. године 900 са 115.521 учеником. Надзорника нма двојаких: облаеиих и окружних.