Просветни гласник

246

Школски ирограми су разнн у разннм провннцијама, али при свем том опажа се нзвестан напредак. Године 1866. бпло је 66 °/ 0 неинсменнх регрута а 1888. год. само 31 °/ 0 . Мађарека Основа данашњем школском уређељу постављена је још 1848. год. а дотерана је 1868. Основно шкодовање је обавезно од 6—15 год. Школа има двојаких ниже основне школе, у којима школовање траје 6 година; и иродужнс и вечерње школс, које обавезно походе сва она деца, која не ноходе гимназију. Основне школе су: државне, онштннске, копФисионалне н нриватне. Свако лицс са прописним квалиФикацијама може отворнтн приватну школу по одобрењу виших власти. Поред иомепутих школа у варошима са већим бројем становника од 5000, иостојс вигие основнс школе. Њих походе дечацн 3, а девојчпце 2 године. У овпм се шкодама притврђује н нроширује раније стечено знање. Мушке су школе одвојене од женских. II Мађарска има своје грађанске школе. Њих издржавају саме вароши. У њима курс траје за мушкарце 6 година, а за девојчпце 4 годнне. Њпх ноходе од 10.—15. године. 11з четвртог разреда грађанске школе може ђак нрећи у петн разред гимназије, пошто положи прописан исипт. Без испита се нрелазн из грађаиских школа у трговачку академију, у индустријске школе итд. 1\о свршн грађанску школу нма права на нижа чпновпичка звања у државној или општинској администрацији. 1894. год. било је свега школа 16838, од којих 2940, државннх пли оиштпнских, не нмађаху конФссионалнп карактер. Учепика јс било 2,342.939. Интересно јс напоменутп, да је прво забавнштс отворено у Мађарској на 12 годнна пре школе Фребелове. Ова је установа знатно папредовала тако да је 1895. било 1.972 забавишта, а 154.622 детста посећаваху забавишта у тој годпнн. Ллату учнтељила у поједнпим местима одређујс меспи школски одбор. Минпмум је но селима 300 а по варошпма 700 Фор. Она се увећава са година службе. У Мађарској има 71 учитељска школа. 25 ирипадају држави. Од тог броја је 18 за учитеље, а 7 за учитељице. Остале школе нрииадају иојединим иеронсповестн.ма. Падзор врп1с краљевскн надзорнпци, њихови помоћнпци и школскн одборп. Надзорника нма 64, а номоћника 24.

Надзорникс нменује мпннстар. Иоред сгарања о вршењу свих законских нроннса, опи су дужнп походити годншње бар једаниут сваку основну школу у своме подручју; онн иодиосе миннстру сваке годпне нарочнти извештај. Онн су председници школског савета учнт. шк. у своме округу, чланови окр. шк. одбора нтд. Школски одбор бирају онн који школу издржавају. Он нма најмање 9 чланова. Они, у споразуму са окружним шк. одбором бирају учнтеља и брину се. о моралном наиредовању свих својих основних школа. Свака всроисновест има у овом одбору по једног духовннка. 1871. године заснован јс био Главни Просвстни Савет. У њему је био нарочити одељак који се брпнуо само о основној настави и реФормама у њој. Он је преустројен 1895. год. Чланови су савста внђенн педагози и научари. Укуина плата паставном особљу у 1893. год. нзпосила је: 11,922.876 Форината. Постојп школски фонд под надзором државним. Учптељи п учитељице уилаћују у тај фонд 2 °/ 0 од своје илате. Послс 40 годнна своје службе они добијају нз тог Фоида ненспју. 1893. год. 498 учитеља добили су неиспјс 250.688 Форината; 1793 учнт. удовицс добило је пенснје 178.550 Фор. ; поможено је 2122 сирочста са 63.553 Форннта. Италија. Настава јс у ресору мниистра нросвете. 0 њој се стара Иросветни Савет, којп је установљен законом од 1859. год. Општине су дужне пздржаватн једну 11.111 више осн. школа, нрема потреби свога становништва. Основнс су школе јавне; настава јс у њима бесплатна. Један учитсљ нс може нмати више од 70 ученнка. Преко овог броја отвара се ново одољење или нова школа. Осноштс су школе ниже и више. Ниже школе мора нздржаватн свака ошптнна, а више само оне онштине које имају впше од 4000 становпика и оне општине, без обзира на становништво у којим нма каква средња или учитељска школа! Обавезс нздржавања своје школс може се ослободити општина само тако, ако јој ко легатом поклони или нодигне школу. Сиромашне општнне спајају се у већу школску општину. Законом од 1877. године заведено је обавезно школовањс за децу од 6. до 9. године. Поновци остају у школи и до 12. год. За неуредно нохађање школе нронисане су за роднтеље новчане казне.