Просветни гласник

ПАУКА И

НАСТАВЛ

247

У ночегку школске године општинска вдаст даје дисту деце дорасде за школовање. Ниже школе имају три разреда, а више два. Ниже се шкоде обавезно ноходе. 11о програму наука вере ннје обавезан предмет. У основној се школи уче поред осталих нредмета и грађанске поуке. На крају трећег разреда нижих осн. школа ,.ц>жи се иснит, којп се зове испит за ослобођавање даљег школовања. Само са сведоџбом о свршеној ниагој основној школи може се нрећи у вишу осн. школу; само онај грађанин којн има ту сведоџбу може бити бирач на изборима. По свршеној вншој школн нолаже се онет исинт. Тек по положеном нарочитом нснпту, кандидат може ирећи у средњу школу, гимназију или реалку итд. Школски одбор постојн у свакој општпни. Нреко свог нарочнтог члана одбор контролише рад школски. Некад општнне постављају и нарочпте управитеље. II држава врши надзор иреко обласног гуверпера. Миннстра представља обласни школски надзорник, којн надгледа н средњу н основну наставу у снојој областп. У томе га иомаже облаени школски одбор. У окрузима иостоје окружни надзорници. Онн су под пепосредпом управом обласних надзорника и обласннх гувериера. Норед ових окружних надзорннка постоје и нарочити делегати који у појединим општпнама мотре да се нзвршују свн законскн нронисн, да деда уредно школу походе, руководе моралним п физнчким ваеннтањем дечјим итд. Ово је звање почасно и бесплатно. ] I о минимуму плате школе су нодељене на варошке п сеоске. И сеоске н варошке деле се у три врсте, којима одговарају три класе учнтеља и три класе учитељица. Највећи минимум плате у градским школама варира пзмеђу 1000 п 1320 днн. (Пгез) за мушке школе и 800—1056 за жен. школе. Минпмум плате наставницима најниже класе износи 900—1000 дннара у мушким и 720—800 у женским школама. У сеоским је школама минимум плате наставнпцима најстарије класе 800 до 900 у мушким, а 640—720 у женским школама. Сеоскп наставници најниже класе пмају 700—800 у мушким школама, а 560—640 дин. у женским школама. Иосле 6 годнна непрехшдне службе плата се повећава на '/ 10 дотадање плате. Тих новећања може бити свега четири. Срачунавање повишица ночпње свагда од одређена минпмума. Пенсије су одређене законима од 1878. 1888. и 1894. год. За пенсије постоји нарочита установа Моп1е (1е11е резшш. Свака општина плаћа годишње ЦРОСВЕТНИ ГДАСНИВ 1898 1'ОД.

у тај фонд , да га тако назовем, 5% од легалног минимума за сваког свог учитеља, а учитељи и учитељице плаћају годишње такође 4% од легалног минимума своје нлате. Ако је овај фонд исцриен, оида општине дају пенсију, својнм учитељима нз свога буџета. Учитељске школе. деле се на пнже и впше. Сведоџба ниже учитељске школе даје кандидату права на учит. службу у нижим осн. школама, а из вшнс у вишој оси. школн. Сведоџбе жен. школе дају кандидаткнњама право на звање учитељице илп управитељице забавишта или домова за папуштену децу. Школовање у учитељскимшколамајебесплатно. У ннжој уч. школн курс траје 2 године а у вншој 3. Свака учит. школа нма своју вежбаоницу. За ступање у учит. школу полаже се нријемнп псппт ако кандидат нема сведоџбу о свршеној вншој основној школи. Поред државних учит. школа има их још обласнпх, општинских и прпватних. Улражњена места учитељска попуњавају се коикурсом, који расписује обласпи школски одбор. Овај одбор пробере од пријављених кандидата неколико и шаље нх на избор општинском одбору оног места коме треба учитељ. Прнјављенн кандпдати морају имати сведоџбу о свршеној учитељској школи. По именовању сваки учнтељ треба да нроведе 2 године у нстој општини. Ако му се [не откаже место на шест месеци пре истека двогодишњег рока, онда осгаје ту још шест година. После тих шест година добија, према надзорннчкнм оценама, нарочиту сведоџбу о својој учитељској нодобностн н тада га сталпо утврђују за учнтеља с пристанком онштннског одбора дотичне општине. Нико не може бити стално утврђен за учитеља ако нема 22 годнне. Учитељи пре своје 18. а учнтељице пре 17. годнне не могу радитп у школи као наставницн. Швајцарска. Сваки кантон у овој републици пма засебно школско уређење. Над свима се у овом погледу истиче цирпшки каптон. Издржавање школа пада у главном на кантоне, а општине помажу само са незнатном сумом. Негде ошнтпне подносе иоловину тпх трошкова. У неким кантоиима постоје окружни школскн одбори, а у некима и окружпн школски надзорнпцн. Месни надзор врши или општински одбор или школски одбор преко једног свог члана. Учитељи морају имати сведоџбе о своме школовању. Већином су свршили Учит. Школу. Њнх 33