Просветни гласник

248

НАУКА И

НАСТАВЛ

бира и посгавља месни општински збор или месни | школски одбор. Учитељи се узимају, како у ком каитону, или само на неко време и.ш иа цео живот. Они се чешће скунљају у учитељске кантоналие конФеренције. У неким кантонима учитељи морају отићи на те кенФеренцпје. Минималну плату учитељску одређује сама каитонална уирава. Нлате остале одређују саме општине. Оне не могу бити ни у ком случају мање од одређена минИмума. У циришком кантону средња нлата за учитеље била је 1881. године 2228, а за учитељице 1805 динара. У једном кантону било је плата и од 342 дннара! Основно је школовање бесплатно. Оно се попуњава стручним запатскнм и индустријскнм шко.1ама. Похођење ових школа у неким је кантонима обавезно а у неким Факултативно. У 1898. год. било је у Швајцарској 8390 шк. са -169.760 ученика. Француска. Данашње уређењс основне наставе у овој напредној земљи засновано је носебнпм законима у размаку од 16. јула 1881. год. до 25 јула 1893. год. Овим првнм законом зајемчено је бесндатно школовање; 1882. год. заведена је обавеза школовања; 1889. изведено је нотнуно уређење основис наставе; 1889. н 1893. год. одређенс су учитељске плате. Основна се настава шири: забавиштима, нижим, вишим п иродужнпм осн. школама и школама за ручни рад. Свака општина мора имати бар једну осповну школу. Окружни школски одбор може донустптп да се две или впше полптнчких општина грунишу У једну школску онштину. Ако општина има најмање 500 становника мора имати мушку и женску основну школу. Оне оиштпне које немају горњн број становника, ако већ имају жен. школу, морају је и даље издржавати. Окружни школски одбор по допуштењу минпстарском, а на предлог општинских шк. одбора одређује број и место основннх школа у своме гшдРУЧу. Настава је обавезна за децу од навршене 6. до навршене 13. годпне. У свакој онштини постоји оаштински школски одбор, који се поглавито брине о уредном иохођењу школе. Програм је сличан програму наших основних школа.

Наставно је особље двојако: стални учитељи и приправници. Стани учитељи морају нровести најмање две године као приправниди и морају имати сведоџбу о својој педагошкој спреми. Учитеље поставља начелник окружни на предлог надзорника. Шинимална је алата ирииравничка 900, а сталних учптеља 1000 динара. Уз ово свака је општина дужна дати своме учитељу стан и огрев или новчану награду за то. Приватне школе могу отваратн и појединцн. Ове школе подлеже иадзору. Ако оне не исиуњавају све школске п игијепске ногодбе, сопствеиик се школе кажњава. Ако прва казна буде без резултата, школа се затвара. Наставннк јавних школа може бити само Фраицуз; у приватним школама могу радити и странци, али морају бити Француски поданици. О надзору говорио сам на другом месту опшнрније. Потпуностн ради да нзнесем само ово: У свакој области (департману) постојн обласни надзорник, иод чпјом су управом окружни надзорници. Политпчка нодела земље, не слаже се са школском поделом, јер је 1892. године било у 362 округа, 455 окружнпх надзорпика. Ови последњи обилазе јавне п приватне осн. школе, испитују уче-' ннке п о свему нодносе извештај обласном надзорнику. Пруска. Наставом унравља министар просвете. Њему номажу нарочпти надзорницп. У свакој области настава је нод непосредном управом обласног гувернера. Он поставља, по одобрењу министровом, месне и окружне надзорнике. У општинама ностоје оаштински школски одбори. Они се старају о снабдевању школа и о кандидацији учитеља. Свака општина има своју школу. Основно је школовањо обавезно и бесплатно од 1888. године. Оно обухвата време од 6. до 14. године. Обавезно школовање је скоро потпуно изведено, јер нема више од 0.05 —• 0.06 % деце која школу не походе. Школе су са једнпм, два или три учитеља. При постављању учнтеља има удела и иесни школски одбор. Он иредлаже надзорнику три кандидата, који са својим мншљењем предлог шаље обласном гувернеру. Он ноставља једнога од предложеппх кандидата. Учитељи полажу прописни испит. Учитељ не може бити отпуштеи. Плату учитељима даје у главном општина. Држава мало помаже општинама у нлаћању учитеља.