Просветни гласник

249

Стадни учитељ ие може имати мању пдату од 1053 дин., не рачунајући ту стан н огрев. Средња је плата но селима 1280 дин. а 1600 дип. по варошима. У Берлину се пдата пење до 4875 динара. Учитељски помоћници имају мању илату. Учитељи могу постати државни чиновници. Надзор над основном наставом заведен је законом од 11. марта 1872. год. Надзорника има двојаких: обласних и месних. Они су државни чиновници. Обласнп падзорник мора бар Двапут годишње обићи сваку школу у својој области, а по могућству и сваки разред. Приватне шкоде обидазе годишње једанпут. 0 прегдеду се подноси извештај вдади. Месни надзорници подносе извештај обдаспом иадзорнику. Обдасни надзорник је председник учитељских копФеренција, које се држе с времена на време. Поред основних шкода, Пруска има приватних, вечерњих и недељних шкода, шкода за напуштену и сиротну децу, шкода за гдувонеме, за сдене итд. Приватне шкоде не поддеже никаквој државној контроди, само у њима учитељи морају имати исту квадиФикацију коју и учитељи у јавним шкодама. Сакеонска. Основних шкода има тројаких: нижнх, средњих н виших. Наставом управља министар просвете и цркв. носдова. Он одобрава и отварање нових шкода. Свака општина може имати једну иди више основних шкода. Више полит. општина могу се спојити у једну школску општину. Основна је иастава обавезна. У шкодама се заједнички шкодују и мушка и женска деца. ТПкода је било у 1894. години 2254. Учнтеља и учитељица је бидо 18940. Учитељица је много мање но учитеља. Приватних шкода бидо је само 64. Ученика је било номенуте године 617.848. Шесечну алату учитељи добијају унапред нз шкодских каса. Она не сме бити мања од 1300 дидинара. Средња пдата износи 1950 динара. Поред плате учитељи имају стан н огрев или новчану накнаду за то. Управитељи, који имају под својом управом више од 10 учитеља, имају годишње плате најмање 3410 динара. Управитељи са мањим бројем учитеља имају годишње плате, од прилике 2900 дин. Учитељски заступници нли иомоћници имају годишње пдате 936 динара, не рачунајућн ту стан и огрев. Накнаду за ово последње даје учитељима округ, по нахођењу окружног надзорника. Учитељима, који раде са већим бројем од 40 ђака, идате се овако повншавају:

Посде 5 година службе 1560 дин. (1200 мар.) II и III новишица је по 150 марака; последње три по сто марака тако да посде 30 година, илата изпоси 1800 марака или 2340 дннара. Иетогодишње повиишце оних учитеља којираде са мање од 40 ђака износе 75 марака или 97.50 д. Надзор врше стручни надзорници. Они коптродишу наставу и васпитање у основним школама. Сваком је надзорнику одређен извесан део школа. Оии морају што чешКе обилазити своје школе; они одобравају привремене измене у програму и попуњавају одмах сва упражњена учитељска места у својој обдасти. Сваке године скупљају с« обласни надзорници у конФеренцију која се држи у мннистарству нросвете и цркв. посдова. У ову се конФеренцију каткад позивају и виђенији учитељи, духовницн, лекари итд. На овим се конФеренцијама претресају школска питања која задиру у наставу, васпитање, шкодску пгијену итд. Закључци су пуноважни тек пошто нх министар одобри. Локални надзор вршп школски управитељ ако га школа има, иди месни духовник ако министар не одреди иарочито дице за месног надзорника. Ово је звање почасно н без награде. У1окални надзорнпк помаже учитељу у набавкама, брине се о уредном похођењу школе итд. Наставу из веронауке контролише обично меснп свештеник., Прпватне се школе отварају по доказаној потребн. Учитељи њихови морају такође полагати прописани испит. По.једине вероиеповести могу отворити ириватну школу тек но нарочитом одобрењу. Све приватне школе подлеже државном надзору. Вечерње и недељне школе обавезно походе деца три годиие по свршетку ниже основне школе. Нарочите недељне н вечерње школе оснивају се и за девојчпце које их обавезно ноходе две године. У овим шкодама било је 1894. год. 79741 ученик и 1747 учеиица. Саксонска се наводи одвајкада као земља са Јако раширеиом пнсменошћу. Премаједном скорашњем попису у земљи има свега од прилике 10000 неписмених становника. Хесенска. Основна настава у овом војводству регулисана је законом од 1874. године. Шкодовање је обавезно. Шкоде су мешовите, заједничке за мушку и женску децу. Поред нижнх основних школа свака општина мора имати и продужну школу (КогШк1ш1§ - 8'8с1ш1е). Сва деца што сврше нижу основну шкоду обавезна зз*