Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

251

дити још 2 године продужне школе где их има, а где их нема ту иду 3 године у недељне шкоде. У овим се школама држи годишње бар 80 часова. Подизање шкодских зграда и издржавање школа иада на терет општинама. Свака општина мора имати бар једну школу а по потреби и више. Школе се издржавају школским прнрезом. У неким варошима од ових приреза није ослобођена ни сама сиротиња. Основне су школе копФесионадне. Учитељ мора бити оне вероисповести којој припада већина породица шкодске деце. Кад мањина може да издржава школу, онда се и за њу отвара конФесионална школа. Врховна је уирака над школама у рукама министра просвете. Над религијском паставом води надзор виша духовна власт појединих вероисиовести. Надзор врше окружни надзорници. Онп су свештеници опе конФенсије, којој припадају учитељи којима су одређени за надзорнике. Они могу бити и смењивани. Окружни надзорник са окружним начелником саставља вншу окружну школску власт. Дужности су надзорникове да се стара о отварању школа, о постављању учитеља, о плаћању учитеља, о здравственим приликама школским итд. Меспи надзор вршп месни шкодски одбор у који улази месни свештеник, председник општински, 3 стадна учитеља и 3 изабрана члана. Ако у месту има више свештеника једне вероисповести, оида виша школска власт одређује једнога од њих за месног надзорника. Интересно је напоменути да су гимнастика и певање обавезни, а цртање и ручни рад Факултативни нредметп. Недељних часова у разреду мора бити 26, а учитељ је дужан држати и 30 часова ако то потреба захте. У једном разреду може бити до 90 ђака. Изнад овог броја учитељ је у праву да тражи поделу разреда или нарочити хонорар за оне часове које држи преко прописног броја часова. Школска година почиње 1. маја. Испити се држе у пролеће пред окружпим и у јесен пред месним надзорииком. Школски одмор за годииу дана, не рачунајући недеље и празнике, не сме изнети више од 50 дана. Приватне се шкоде отварају тек по одобрењу више шк. властн. И оне подлеже државном надзору. Учитеља има сталних и иривремених. Ови се последњи и по плати и но називима деле у пет врста.

Најмања је илата учитељска 1228 динара. У варошима које имају 2—4000 становника средња је плата 1530 динара; у варошима са 4—6000 становнпка 1660 динара, а у варошима са још већим бројем становшгаа је 1790 динара. Овим платама држава додаје годишњи додатак који иосле извесног броја година може да изнесе 650 динара. Учитељи имају стан и огрев иди накнаду за то. Пенсија учитељска овако расте; после 10 година службе добија се 40%, а носле за сваку годнну још 1 3 / 4 °/ 0 и пење се до 3120 динара. Највећа пенсија изиоси 9 '2у. 2 °/ 0 од целокупне илате. Удовице и сирочад учитељска такође добијају —пенсију. Школскн прирез разрезује сама општина. Он ие може бити већи од 2 Форинте годишње. Шпанија Данашње уређење основне наставе засиовано је у велико још законом од 1857. године. По том закону основ. је настава подељена на ннжу и вишу. Програм за ннжу основну наставу је био обичан: наука хришћанска, читање, писање, матерњи језик, рачун и напомене о трговини, индустрији и агрикултури. У вишој основној настави проширивапо је зпање из ниже основне школе и предавана: геометрија, историја с географијом Шнаније, елсмепти Физике и нриродне историјс с погледом па свакндање жпвотне потребе. У свакој општини на сваких 500 становника морада се отворитп 1 школа за мушку а друга за женску децу. Број шкода повећавао се сразмерпо броју становника. У варошима са већим бројем становиика од 1000 мора се отворити једиа виша основна школа. Учитељи вшппх основних шкода морају имати сведоџбу о својој спреми за свој позив. Они сами управљају својом школом и иредају све предмете. За то имају додатак од 250 пезета (динара). Настава је поверена једном одбору и главном директеру. Поред њега постоје још и обласни надзорници. Поред обласних надзорника постоје оиштински и обласни школски одбори. Општипски одбор је састављен из председника, духовника и три чдана. Духовннци мотре да настава у вери одговара у свему верским догмама. Шкодовање је обавезно од 6. до 9. године. Школа има јавних и прнватних. Прпватну школу може отворити сваки Шнањолац којп је навршио