Просветни гласник

252

НАУКА И НАСТАВА

20. годину п ко нма прописне учитељске квалиФикације. У 1880. години било је 23132 јавне и 6996 приватних школа, са 1442577 ђака у јавнии и 326879 ђака у приватним шкодама. На 100 становника додазе 10 ученпка. Од 1881. године живо се настоји да се поправе што је могуће више зграде основпих школа. Становпиштво по дени много основну школу. Отуда и та појава да од 100 уписаних ученика само 75 походе школу. Плате су учитељске веома скромне. 1885. године бнло је само 180 учитеља са платом од 2000 дин.; 1450 имађаху плату од 1100—1600 динара; 14926 њих имађаше мање пдате од 1000 динара, а 8715. ндату од 125 до 400 дипара, и ако је мннимум ндате био законом одређен од 625 динара. И ове здехуде пдате општине веома неуредно издају. Шкодске трошкове одређује оиштински одбор по одобрењу обдасних одбора. Шпанија има 48 учит. шкода за учитеље, а 33 за учитељице. Подаци су из 1885. године. Португадска Јавна настава је у ресору министарства унутрашњих деда. О њој се брине Гдавни Просветни Савет. Законом од 1885. године организована је настава, а законом од 1892. год. заведен је државни надзор. Законом од 1892. године дато је право докадним јавним установама да заводе нарочити порез ради свога одржавања. То исто право имада је п шкода. Од тога времена број шкода је знатно порастао. Шкода је бидо тројаких: државних односно окружних, општинских и парохијских. Све су стајаде под државдим надзором. Основне ниже п више и учитељске шкоде издржаваде су поменуте административне ј единице. Шкода је било јавних и приватних. Шкодовање је пеобавезно. У 1888-89 шк. години бидо је у 5339 шкода, јавних н приватних, 237,700 ђака (152667 ученика и 85033 ученица) или 4.6 ученика на 100 становника. Стручаи иадзор пије још уређен. Учитељи се веома сдабо плаћају. О овом иадзору и пдатама учитељским морамо се за сада задовољити само са овим кратким папомеиама. Британија У овој краљевини свака нарохија плп град гради засебну шкодску општину иди округ (асћоо!

сШМс!). Лондон има друкчију школску поделу. Више школских општина састављају школски савез (ТЈпИеЛ зсћоо1 сНз1пс1). Свака школска општпна бира школски одбор. Дужност му је да се брине о снабдевању школа, иди погдавито да се стара о уредном нохођењу школа. Интересно је да се родитељи неуредне деце поред новчане казне могу казнити и затвором. Шкодовање је обавезно. Програм је у гдавном сведен на: читање писање и рачунање. У мушким школама се предаје још цртање а у женским шивење. Факудтативио се предаје: певање, геограФија елементн природних наука, Француски и немачки језик и домаћа економија. Основно школовање траје од 5. до 14. године. Али дете које иодожи испит из четвртог разреда и наврши 10 година не може бити више задржано у шкодн. У овом добу оставља шкоду 3 / 4 школске деце. Нико не сме узети дете у радњу, на занат итд. ако нема сведоџбу о свршеном IV. раз. основне шкоде. Веома корисна мера да се обавезна настава изведе у свим својим одредбама. Шкодске прирезе не пдаћа само сиротиња. Беспдатно шкодовање појединцима иди целој општини може дати сам школскп одбор према своме пахођењу. Од 1891. године шкодовање је бесплатно готово у целој Енглеској и Ирској. У школском одбору има 5—15 чланова. Бирају се на три годпне. Бирају их сви они — н људи и жене — који плаћају шкод. трошкове, а који имају и деце у шкоди. Сам одбор поред обичних својих посдова, реша,ва н о увећавању броја школа у своме подручју. Одбори су оиштински и савезни. О колико се школа брине један савезни одбор најбоље се види из броја одбора и школа. На 19709 шкода било је 1895. год. 2452 одбора. Онде где нема нравих шкодских одбора, постоје, тако да их назовем, пододбори (8сћоо1 аНеш1аисе СоштИее). Ових иодобора бидо је 1895. год. свега 771. Школа има двојаких: ириватних (Уо1ип1агу 8сћоо1в), и јавних школа (Воап1 8сћоо1з). Првих има *л од цедокупног броја шкода. Оне не поддеже државном шкодском надзору. Њима управљају нарочити одбори (вдапа§егз). Оне су у самој ствари ниже осн. шкоде. У њима је конФесионадна настава. Немају никакве државне субвенције; о њима државна статистика не води рачуна. Јавне основне шкоде су праве основ. шкоде. Горњи статистички подаци односе се само на њих. У 1894. години бидо је одрасде деце за осн. шкоду 7838000. Од тога броја бидо је уписато 5198741, а на исппту бпдо је* 4802209. У јавним