Просветни гласник

НАУКА И НЛСТАВА

253

школама било јс свега 1777897. 3 Л дсцс од овог цедокупног броја бидо је између 7. и 13. године; У. млађа од 7 годииа, а само 47000 деце било је старије од 14 годииа. Старија дсца најуредније походе школу. У читеље иоставља и плаћа шкодски одбор. Школа може добити дрлгавну субвенцију само тако ако има учитеља са проиисаним квалификацијама. Лоред тих сталних учптеља има још од при.шке: привремених учитеља, заступника и учитељских помоћника. Сталних (дипломисаних) учитеља било је 50689, а свих осталих 67002. "Плате учитељеке нису једнакс у целој земљи. Њнх одређују месни одборн према мссним приликама. Средња плата варира између 2500 и 3750; у Ирској је средња нлата учитељима 1750 а учитељицама 1250 динара. Унравник осн. школа у Лондону има плате 10000 дин. Надзор је сталан. За Енглеску има 12 гдавних надзорника. Под њнховом су влашћу окрулши надзорници. Они се посТављају краљичиним указом. Надзор је ииструктпван. У Шотској надзорници обидазс годишње бар једанпут све шкоде. Пред њима се врше испити. У Ирској је настава под непосредним руковођењем једнога одбора за васиитавање. Он је састављен из 7 чданова. Свака вероисповест има свога заступника у овом одбору. 1892. год. овај је одбор опуномоћен да у Ирској заведе обавезу школовања. Ходандија. Основна је настава у ресору министра уиутрашњих дела; о њој се непосредно старају главни надзорници. Шкоде пздржава држава или нојсдиие оиштине. Свака онштина бнра школеки одбор. =Његова је дужност да се састара о нотребном броју школа, како би се могда шкодовати сва деца, без разлике вероисповести. Школарине се ослобођавају само сиротнњска деца. Минимум школарине је два Фор. годншње. Шкодовање је необавезно. Обично се награђују она деца која уредно походе школу. Учитељи. ^а звање учитељско тражи се сведоџба о свршеном шкодовању и уверење о добром вдадању. Странци морају имати и нарочити допуст од вдаде. Учитељска се места попуњавају конкурсом. У државним шкодама учитеља утврђује сам министар а у општинским општински одбор. Плате учитељске су придичне. Најмања лдата учитељска варира између 400 и 600 Фор. Управи-

тељима је најмања нлата, 700 Форнната. Они могу имати стан, огрев п врт. Држава може повећавати овај минимум илата, ирема месним нридикама. Држава помаже оиштинама у пдаћању оиштинских учнтеља. Та номоћ је сразмерна броју ђака у нојединим општинама, У шкодама где нема внше од 90 ђака додатак нзноси 250 Форината, а у школама са 91—199 ђака додатак је 300 Форината. Оп се иење, сразмерно броју ђака, и до 600 Фор. Учитељски додатак иде од 150—300 Фор. Дрјкава подноси 20% трошкова око нодизања и оправљања шкодскпх зграда у сиротним општинама, а где-где је овај проценат још и већи. Држава потпомаже и приватне школе. Надзор врше обласни надзорници. Свакн обласни надзорник има под својом управом 24 окружна надзорника. Већина округа се делп на 4 среза, а сваки срез нма среског надзорника. Има округа са 2, 3 н 5 срезова. Школа нма јавних, субвенционисаних и приватних. Јавнс су школе оне које нздржава држава илн онштина, другс само нотиомаже држава, а ириватне издржавају иоједино корпорацнје иди и иојединци. 1893. године било је нрве врсте школа 3022, друге врсте само 34, а треће 1317. Ученика је бнло 683529. Држава издржава шсст учнтељских школа. Белгија. Законима од 1884. и 1895. уређена је основна настава у овој земљн. Она је под управом мннистра уиутра*шњнх дела. О наставп се нарочито стара један одбор од 7—9 чланова. Чданове овог одбора н председника поставља краљ указом. Свака општпна мора имати бар једну школу. Само краљевим указом општине могу битп ослобођене ове обавезе, али ни у ком случају онштина не може бити без шкоде ако је затраже само 20 породица које имају дораслу децу за шкодовање. Општине издржавају своје школе. Закопом од 1895. год. ирограмом је дато веронауци сваки дан % часа. Општиие саме одређују школски прирез за оне породице које га могу плаћати. Оне постављају и разрешавају учитеље. Ово носледње бива тек по одобрењу стадног школског одбора у министарству. Учитељи могу бити само бедгијски грађани. Онн морају своју спрему доказивати школовањем и сведоџбама о издржаним испитама. Плате учитељске одређују саме општине. Законом је утврђено да пдата не сме бити мања за привремене учитеље од 1000 дин., а 1200 за