Просветни гласник

256

ОЦЕНЕ II ЦРИКАЗИ

то зпају нашп апотекари а знају добро н лекари. ј 0 томе би врло мпого могло да прича и старо и ново гробље а у последње време доста, о, врдо .миого према броју станопништва и ,докторова кула" иа Заиадном Врачару... Деца васпитана у затвору без чиста ваздуха н сунчева зрака, без покрета и нгре, биљке су одгајене у затвореном простору, осуђене или за гробље или за болницу или да се вечпто муче са недузима у животу подижући децу на лековима и остављајућп их посде себе слабе и иеподобне за живот. Ова напомена тим је значајнија, што је чпип човек, који је преко 20 година ировео у школи као јаван радник њен. Лошто је г. писац изложио рђаве стране данашњег школског васпитавања на посе и телесно1" развитка код народа уонште, доказавши неопходност физичког васпитања како за школу тако и за народ, нрелази на други чланак своје расправе, у коме излаже грчку, немачку и шведску гимнастику. Од необичне је вредиости видети колико су и какву пажњу обраћали стари Грци телесном развићу омладние. У томе би могли бити учитељи свима дапашњим народима. Особито су Атињапи обраћали пажњу па хармониско васпитање тела, ума и срца. Г. писац нзнео је Солоново, Платоново и Аристотелово гледиште на гимнастику као део васпитања. За овнм се разлаже у кратким потезима историски развитак гимнастике у Немаца и увођење њено у школе и војску. Па за тим нрилази шведској гимнастици, и издаже њен развој. У исто време истиче њену превагу над немачком гимиастиком у томе гито је она ироета и ариродна у кретању и гито се обазире на физиологију и хигијену. За овнм писац излаже трећи оделчић своје расправе „Оцену иемачке и атлетске гимнастике" ј (стр. 269. 28(3). За овим прелази реформама у гимнастици , јер је доказао да атлетска гимнастика и у оиште немачка гимнастика на справама има порсд добрих и рђавих посдедица. Излаже у истом чланку само нешто нпже и аокрет у корист игара и иајпосле излаже игре у Енглеској. Излажући покрет у корнст иде редом н прати га какав је у Немачкој, па у Француској, Италији па се најпосле дотиче гнмнасдаше и у Русији. За овим се задржава у Енгдеској, у земљи где је игра најрасирострањенпја и највећма цењена. Утнцај овнх нгара код Енглеза од неоцењене је вредности. Г. ппсац јеизложпо какву и колику пажњу обраћају Енглези на игре ао гиколама (стр. 309—314). Жслео бн да

сваки пријатељ своје деце, омладине и школе нарочито прочита овај део ове расправе, те да се види колико пажње обраћају просвећени народи телесном васпитању своје омдадине. Најпосле г. писац излаже у V. одељку своје расираве и кратак иреглед телесног васаитања у нас. Не знам да ли да наведем што из овог чланка ппшчева! Да дп да пстнчем нашу оиште нознату немарност у том погдеду Р Не да не говорим сам ево шта г. писац веди: ,Говорити о тедесном васнптавању у нае, значн износпти само нашу немарност, нзноситн јадиковање н осуде нротиву нас самих, против школе, против општине, нротив државе...

„Мадо се шта може, у опште говоритн о телесном васпитавању у нас а најмање о васпитавању по школама' ... Г. писац износи сад у кратко преглед телесног васпитавања у старих Срба. У овом одељчићу писац је врло оскудан. Види се да није имао грађе при рукама п да је не познаје, алн н ово што је нзнео, више но народннм песмама, добро је, н ако мадо. За овим писац издаже даљи развој рада на томе да се гимнастика заведе у школе. А то је почело од 1871. год. па нешто јаче поеле наших ратова с Турцима. Па доцније пошло јо нешто боље од 1891. год. 11 то са основном шкодом. Ускоро но овоме г. писац завршује своју расправу о телесном иди физпчком васпитавању. Ми бн желели да је сваки најмарљивије прочита, а нарочито они који еу пријатељи омладине и њеиога здравља, а нонајвише онн од којих зависи школа и васпитавање. Нек се постарају прво за здравље школске деце па тек посде за умно васпитање, те да престапе једном та несразмера пзмеђу умног п тедесног васпитавања, која вуче за собом страховите последице. 6) После овог члапка г. Срете Стојковића, долази други чланак г. Ст. НоваковиЛа: Сраски штамаари у Румунији. Ово су белешке како их и сам г. писац назива, ади су врло добар прилог историји сдов. језика на румунском земљишту у опште, а особито на земљишту краљевине Румуније. Овај чданак обухвата нростор од 331—348. 7) За овпм долази врло занимљив чланак г. Д-р Миленка V. ВссниКа: т Предлози за деобу Турске". Грађа за аолитичко-историјску студију" (стр. 349—387). Г. писац ирво износи у уводу како су се практичне дипломате још за време крсташких ратова запосиде мншљу о подели Бадканског Полуострва.