Просветни гласник

258

преглед школских листова

виших н нижих школа и отворене неке нове по разнпм крајевима Русије; поново су, на нешто измењеним основима, отворени курсеви за више образовање женскиња итд. итд. Између свпх овпх иослова, од којих нису овде изнесени ни најглавнијп, највише се истиче рад гроФа Дељанова на реФормисању школа, које се налазе на пограничним странама прострапе руске царевине. У кратко речено гроФ Дељанов је био веран и нредан слуга престолу, просвећен и снисходљпв управник и врло добар човек... Мир нека је његову непелу. * Нигде се у свету не поклања толико пажње впшем образовању женскиња, колпко у Русији. Нарочито је вредно нажље п угледања љубав, са којом руско друштво притиче у помоћ сваком предузећу, којему је задатак обезбедити правилно развиће женског образовања. Дрпватној иннцијативи има да се захвали, шго су 1889. године обновљени „Виши женски курсеви" у Петрограду. За оснпвање и обнављање овпх курсева имао је највише заслуга сад већ покојни академик К. Н. Бестужев-Грумин. Према правилима, на основу којих су обновљени, ови курсеви су једини завод за више женско образовање; карактер им је академиски, а. тако исто и метод предавања. Имају два одељења: историјско-филолошко и Фнзичко-математичко, које се по том дели на чисто математичко и хемијско. У јануарско .ј књизи штампан је извештај о стању ових Виших Женских курсева за 1896/97 школ. год. Ио том извештају унисано је било у почетку годнне 673 редовце и 68 ванредних ученица, свега 741. По Факултетима биле су подељене овако: у асторијскофилолошком било их је редовнпх 508, ванредних 56; у физичко-математичком — редовних 122, а ванредних 11; у огемијском — редовних 41, а ванредних 3. У току године школу је напустило из разних узрока 108, сврпгало потнуни курс 107, а 19 нередовних завршило потпуни курс. — У августу и септембру примане су нријаве нових ученица. Јавило нх се 505, а нримљено 301, дакле 151 више него што је правилима утврђено. Од овнх су се уписале у историјскофилолошки одсек 214, у физичко-математички 87 ученица. Према томе број ученица је у овој школској години 808, и оне су расподељене овако: У псторијско-Филолошком одсеку: I курс 208 редовних 13 нередовних =г 221 II „ 132 9 „ = 141

III „ 149 „ 15 „ =164 IV „ 87 „ 11 „ = 98

576

II 00

624

У

фи.чичко-математичком одел.ен.у:

а) у математичком:

I

курс

91

редовних 4 нередовних =

95

II

15

V 1 »

16

111

51

11

п 1 » —

12

IV

55

6

г ) П ° !!

11

123

И „ =

134

б) у хемијском:

II

курс

20

редовиих 1 иередовних =

21

III

55

23

55 55

23

IV

55

5

п 1 » —

6

48

Л 1 >1

50

Ови бројеви показују, како брзо и стално папредује овај завод. Да није још тескобе, то би нанредовање ишло јотн брже. Од ученица у овом заводу свршиле су учење у гимназијама са наградама 513. По вероисповести су православне 720, католнчке 19, лутеранске 25, реФорматорске 4, јерменско-грегоријанске 9, јеврејске 23, караимскога закона 7. Девојака има 772, удатих 34, а удовица 2. По годинама старости највише их је између 18—22 (571), а по положају родитеља највише их је које су кћери чиновничке (449). На иснитима су се показали овп резултати: свршпле су курс у историјско-Филолошком 89, а у математичко-хемијском одсеку 18; иоложиле испите и ирелазе у старије курсеве у исгорпјско-Филолош. одсеку 364 редовне и 34 иередовне ученпце, у Физичко-математичком — 112 редовних и 11 нередовиих ученица. Библиотека је имала у почетку године 6262 дела у 14758 свезака, а у току године је обогаћена са 1521 делом у 5125 свезака. У овој је години завршено зидање и отворена астрономска оисерваторија за ученице Виших Жен. Курсева. Исто су тако умножена учила, која служе као помоћна срества за изучавање разних грана научних. На издржавање курсева добивено је у овој години 139.791 рубља, а иотрошено је 223.513 рубаља; оволики је вишак дошао отуда, што је купљена нова кућа за интернат, п за њу је плаћено 75.535 рубаља. Ове године је установљено друштво за номагање ученица, за време учења. Св.

УчилшценЂ Нрћгледт., мЋсечно списание. Књига ::а јануар—Фебруар. Обе су свеске пуне прилога, који су распоређени по разним одељцима. Најразноврснијих има у одељку „из науке и школина живота", а најзанимљцвијн су у одел>ку „Белешке из школске практике". Већинаје ових прилога превод из разних педагошких журнала. Нас се могу изближе тицати само чланци, који се дотичу разиоликих нитања о школовању у Бугарској. У јануарској књизи штампан је чланак нознатог педагога бугарског И. И. Нлачкава „Три потребе и реорганизација Наше Велике Школе". Од неког времена искрсло је у Бугарској на дневни ред питање о реорганизацији Велике Школе н г. Нлачков је држао да је то згодан повод да се расправе и нека ' споредна пптања која решењем овога треба да буду обухваћена. Прво од тих иитања тиче се школе : у Бугарској се осећа потреба да наставници средњих школа буду и педагошки образовани, а то образовање треба да стеку у Великој Школи. Друго се тиче бугарске науке : Велика Школа треба да створи погодбе, које ће омогућити брже, свестраније и здравпје развиће домаће науке. Треће се иитање тиче самога друштва: Велика Школа треба да се ставн на чело нокрету коме треба да је сврха промицање просвете у иајшире елојеве народне. Нисац је само указао на значај ова два последња питања, а чланку му је био главни задатак да расирави прво питање. Полазећи од поставке, да наставнику средњих школа није доста да темељно зна свој предмет на да