Просветни гласник

111'еглед школских лисгова

основне настаос. Прво јо дело ириказао Егпе?! Оириу друго Тћ. Нее§, треће Сћ. Каћапу, а чстврто II. 8аћаИе. Иајисдриннја је одена другог дела. Хроника основнс ниставе у овој свосди је добро застулљена и заузима 14 страна (82—96). Мил.

1е11Г[)го1»еп шн1 Еећг&ап^е аин с!ег Ргахјз (1ег бутпакјеп шк1 11еа18сћи1еп 1)г IV. Тг1ез иш1 Рго(. 1)г II. Мепде 49. Нећ, 1896*). У овој свесдд има седам расправа. Прва је од \У. Кпез-а: Лретходно саремање насгавника за слцжбу (1)1о УогШМипц (1 ог Већгег 1'иг (1аа Ј.оћгат!.). У збирди: Ваите18(;ег8 НапЛћисћ (1ег Ег/јсћипцв - шк1 11п1еггЈсћ181ећге написао јс Гпев дод горњим иагписом дело о образовању (снремању) настаннпка средњих школа; то је дело дриказано од вшде стручњака (\У. 8сћпк1ег, Р. Неп\уеЈ1ег и др.) у неколико часописа. На, све те приказе одговара н допуњује својо мисли Гпев у овом чланку. За сирему наставника погребио је паучно спремање у Бел. Школп и драктично.— иедагошко уиућивање у гимназији. Темељно научно образовање је ирви захтев за будућег наставника; оп мора сваку дрдлику у Вел. Школи употребити, да се удуби у своју струку, јер ће тиме битд стално иодстакнут на уснешан рад у своме животу. Нре свега морамо од наставника тражити, да јо своје иредмете јасно и поуздано савладао, али и да разуме остале паставне дредмете, који укуино утичу на образовање ђачко; с тога је важно, да наставннк поред стручног знања стекне у Вел. Школи и опште образовање. Срећан је онај наставник, који је д норед заморног школског рада у иепрестаном додиру са својом струком, и који недрестано загледа у делокунно развиће својо струке; још је срећнијн онај наставник, који се задубио у поједине одел>ке своје струке, где својим оштроумљем и неуморним радом може и нешто ново да ствара; такав рад ствара му извор сталног задовољства. Овако јо занимање корисно и за сам дозив; услед умориог рада иреко дана губи наставник од своје природне веселости и расположења, али чим се дохвати својнх омиљених књига, одмах со расдоложд и постаје задовољан. Занимање наставниково са својом струком не сме да се изодачи, то да се отуђи од свога позива, и да своју дужност сматра, као терет, којег би се радо ослободио, кад би могао. Ко тако мнслн, тај је као наставник догредшо свој ноздв. С друге стране прети опасност, да такав наставник ирецењује своју струку, те не иознаје задатак и циљ васпитања омладине, и ие може да смањд своје стручне захтово у кордст школе. Таки су наставпици за нодгговање, и онн не жале труда, да својој настави даду научно обележје; али што више наглашују научни цдљ, тдме је вшде за осуду њихово гледшдте, и тдме су штетније доследиде: учениди се заморе и услед наглашавања п нагомилавања нојединости изгубе сваку вољу н интересовањо за тај предмет. То је мдого шкодило немачким школама, д неће тако лако престатн ни носле школско реФорме од 1891. год. Због тога дредлаже Хорнешан, да се у другој половинн школовања у Вел. Школи код будућдх наставника обрати већа иажн.а па будући нозив; према *) Види »Просв. Гдасник« окт. 1897. иросветни глдсник 1898 г.

263

томе Вел. Школа нружала би дредаван.а, у којима бн се иоједини одељди науке тако обрађивали, какоје то наставннку иотребно, на пр. нри тумачењу неког књпжевника била би искључеда свака критика, а објашњавао би се са језиковне, стварне и естетичке стране; ну тако снремање у Вел. Школи мора се у интересу ^емељног научног образовања одбацити. Према дравилима за иолагање дроФесорског исдита у Ируској од 5. Фебр. 1887. год. испптуја се сваки кандидат из главних иредмега и из ФилозоФије, педагогије, веронауке и немачког јездка, као одштих предмета; најбоље бн бдло, кад бд се испдт нз овнх сдоредних иредмета, из којих сваки каидидат нолаже, одвојио од стручног испита, па да се долаже на крају двогодишњег практичног рада (семинарске и дробне годнне); тада би тај испит требало иоверпти нрактдчиом раДенику у школи. То одвајање треба траждтп у интересу боље стручне д опште спреме; ова доследња јо у опште нодовол.на. Из номачког језика, као оиштег предмета, тражи се, да је кандидат са разумевањем прочитао класична дела из новије књнжевности, д да се упознао са погодбама правилног говора. Да се дсдунд овај захтев, довољпо је да кандддат сачува оно знање из матерњег језика, кој-е је стекао у средњој школи; а.ш према душсвном развдћу, н суд о ирочитаним делнма треба да је зрелији. Ако нећемо да уленшавамо ствар — вели 1:'г1е8, — онда се мора признати, да иросечна спрема кандидата чини ђачки утисак, јер се кандидати у Вел. Школи нису нн мало занимали књижевношћу; њихова спрема изгледа као сећањо, као непоуздано н новршпо иознавање раније прочитаннх класпчних дела. Да би се иостигао бол.и резултат, потребпо је, да се у нравилдма за испит тачно одредн и да се поименце наведу они књижевници п дела, која се морају знати, ако иак у корену хоћемо то зло да уклонимо, онда морамо бити за то, да се исдпт из одштих нредмета одвоји од стручног испита; за тај други дсддт треба остакити и недагогију; а ФилозоФија треба да буде цредмет државног (стручног) исннта; ФилозоФнја, као озбиљна наука, треба да буде нредмет у Вел. Школп. Пракса је довољно доказала, да кандидати не могу да сноје сиромање из стручних предмета са спреман.ем пз општих нредмета; кандидати се на овај начин с.амо терете, а цдљ ислита се не постизава. Ако се исиит 113 општих дредмета одложи после практдчног вежбања, то ће кандидати имагд довољио ири.шка, да се увере о значају општих лредмета за делокудду наставу, а пмаће времена, да савесно одговоро на нсдиту својој дужности. Практично-иедагошку сарем/у добивају наставниди друских средњих школа но ноложопом пспнту у гимназпским семинарима; у којнма траје спремање годину дана; даљо у иробној годдди, која се може 11110вости ма у којој гпмназији. И ако је овакој установи иристунило внше државица немачких, ддак дма државида, у којима со стручн.аци не слажу у свему са оваком установом. Тако у Лајпцдгу од 1893. год. постоје на уннверзитету за нрактично-недагошко веџбање наставннка ове установе: 1. Филозофско-аедагошки семинар за самостално и иепрекидно филозофско размишљање; овде се обрађују подагошка иитања из будућег наставничког жнвота, л дрошдрујо се свест о етичпим н психолошким основама васпитања. Наизменце по семестрима обрађују се усмено д дисмено питања из

35