Просветни гласник

35*

ггреглед школ

снагс за нланове ненаситимс нолитике ка светском влашћу, није могло бити стална основа гголитичком животу народа, којп је таком револуцнјом за навек лрекинуо са прошлошћу, угледом, историским традиди јама. Француска је од царства I. Нацолеона нет нута доживела укидање свога устава. За Еврону је француска револуција од двоструког значаја; она је створила низ толггкггх ратова, који су разорили досадашње облике државне, гг у којима су се од утицаја показало нове спаге народног жггвота; она је избацила на површину читав ннз значајних ироблема ^ учествовање народно у унрави, самоуправу општина, друштвену једнакост, слободу мггсли, ослобођење рада и својнне од ггас.геђеггих остатака Феудалства ; практично извођење свега овог воћнном чггнгг доцнггјс унутрашњу исторггју земаља у Еврогггг. Четврти јс чланак: Две студије за школско излагапе четврте декаде Ливијеве од Др. 0. Алтенбурга. У овој расправи разгледа ггнсац историски, политггчки и друнгтвени живот старих Римљана; у овом раду ослања се иисац на десет (31—40) књига Лнвијеве иеторије: На основи 31. књггге излаже нисац објаву рата како је то код Римљана вршсно; свуда јс уноређује са објавом рата у данашњих Немаца. Право да објави рат ггмао је код старих Римљана за време ренублике народ — ипгуегзиз рорп1ив а не сенат, а за време царева сам пирега!ог. Из Ливија се види тачно однос између сената гг народа. Главно ираво народа у старом Риму било је бирање чиновника и нокретање новнх закона; сав процес око вргггења овог права народног упоређује нисац са садашњггм законодавством у Немаца н др. Из ове расправе добијамо јасну слику о објављивању рата; расправа је рађена у духу данашње методике, да ученпцн за то уче латински језик, да се упознају са душевним и културним животом старих Римљана. Пети је чланак: 0 аочетној наетави у латинском језику од Д. Милдера. По наставном плану за пруске гггмназије тражи сс, да се латинска граматика учи индуктивним путем; уџбеници латинског језика пружају грађу за пндуктивно учење латпнског језнка; како треба у појбдиностима радити ири индукцији, иоказује овај чланак. На два начина може да се врши индукцнја: плп се научи нзвестан број речгг, гга се на њггма учи деклинација, или се научи деклинација, иа се одмах прелази на ггревод; гтоследњи се начин вгггпе ггрепоручује. Само у реченичној вези постаје јасна промена; за то је боље, кад се у старијим разредима у ночетку наставе почггње са непрекидним штивом; али и овде је пндукција у прво време уиућена на иоједггне реченице; јер иромена је јасна само онда, када поједнни иадежи долазе једно за другим, а не цела деклинација у један пут; ггрво јо потребна јасна иредстава о појединој ствари, иа за тпм долази схватање извесне целине. Код прве деклинације нанггггге наставиггк на табли реченицу, из које изводн ггадеже прве деклпнације, на пр, Рие11а ата1 гочаш ; исиод непознатог аггга! нагшше се превод; питањем долази ђак до ггојединих надежа. Еод аблатива треба избегавати разна значења; доста је да се узме најјасније значење на пр. ш вг1уа у шуми. Код друге деклинације треба истаћи заједничке наставке (Гв), за тим особене падеаге (ит, оз, о) за тггм падеже, који су највише удаљенп (1). Код треће деклинације не сме се иочети номина-

ских листова 265

тггвом, што се разликује (по слоговнма н словима) од осталггх ггадежа. У ггочетку наставе нека је ђак боз граматике и без читанке. Механичко учење речи нггкако да се искоренн у учењу старггх језика. Латинске речн нека се дају у реченици оку, уху и душсвном схватању. Лакше се запамтн значење латинске речи на матерњем језику, него замењивање тог значења лат. рочју: узрок је у томо, што јс лат. реч прешла у ггамћење само асоцггацијом немачког значења, међутггм је немачка реч много дубљо са другим представама, пре свега вггнге са садржином свога значења сиојена, него са туђом сликом речп. Речн се уче два ггут; ирво када се у латин. реченицгг упознају и иреведу; друго када се уиотребе у иревођењу на латннски. Новс рсчи дају се ггрво у латин. речоницама, при чему се немачко значењс нанипге ггод лат. речју; после превођења гг излагања граматпчког ггитају се непознате речи у разннм надежима ; тако добивене речи напигпу се на табли и науче у школи, у прво време 5—10, доцнггје око 15 речи. Код куће се те речи само понављају. • Тако се исто казује у чланку, како треба ггндуктггвним ггутем научггти нромену глагола; чланакје веома важан за наставнике језнка. Шести је чланак: Штиво из јеврејског језика у гимназији од II. Дервалда. У прускнм гимназијама учи се у носледња три разреда необавезно јеврејски језик, којије нотребап будућим богословима. Ирема захтеву дпдактггчком, да штггво треба да занима учешгке, и да се ггутем гггтива даде ученицима извесна целина, одабира нисац гптиво из старог завета. Последњи је чланак: Цртање у гимназијама од ароф. Р. Бауера. Писац разлаже, шта је циљ цртању у гимназији, а шта у реалци; у врло ггоучној и занимљивој расправи казује гшсац, како се може тај циљ у гимназији постићи. Овај чланак треба у целнии да нрочитају свгг наставници без разлнко 110 струкама. У додатку ове свеске приказују се седам дела. с. м.

ХеШсћгШ Мг (1а§ Кеа18с1ш1 »евеп издају н уређују: Емануел Чубер проФесор политехшгке, Адолф Бехтел п Мориц Глезер проФесори реадака у Бечу. XXIII годииа свеска II. I. Расараве и чланци. 0 избору и диснозицији немачких тема у четвртом разреду средњих школа, од ггроФ. С. Горгеа. У уводу овог чланка писац напомиње, како свакгг стручњак сматра свој ггредмет за средигнте концентрације, али свакако у настави немачког Јђзнка има највнше концентративне силе. То, што се у овом члаику каже за немачки језик, важи у огггнто за свакгг материњи језик, дакле за нас за српски. Пнсац је ггри израдгг овог чланка уз!~о за основу Кумер — Стејскалову чптанку. Како настава у историји новог века.почиње са хуманизмом, као нретечом реФормације, то се може ггрепоручити, да се према томе избере гграва тема. С обзиром на то иисац и ггредлаже згодну тему, која би имала облггк нрнповетке. Друга тема нмала би битгг оггнс, нпр. опггс јесени гглгг други којгг чланак, којгг се налазгг у иоменутој чггтанци. Трећи начггн ггзлагања — или трећа тема — могао би се узетгг ггз земљописа и то ггз оних делова, који се изучавају илгг којгг ће се учити. За четврту категорију задатака моглн би се узетн задацп који се осдањају на лектггру из