Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ,

272 шавсту, а с друге стране опет пружа им се отвореио иоље за рад и напредак у њиховој струци, којој се пос.већују на овај начин од почетка до краја, те с тога и пе бивају прпнуђени, да потраже себп напредовања на другој страни и у другој струди, јер то, што би тражиди иа другој страни, могу постићи — радом и исиитима — у својој струдп. Д-р С. м. Ок. ПАЖЊА И ЊЕНА ПЕДАГОШКА ВАЖНОСТ (Ухск) 1 )

1. Иажња. 1. Иажња је концентрација свссти на један мали круг представа, које се тиме нојављују у јаснијој светлостн. 2. Иажња је ио своме постању вољна или невољна. 3. Невољна се пажња и.чазнва самим предметом нажње, и то: а) без сурадње већ добивених душонних творевина (првобитна или нримитивна пажња); б) или са сурадњом већ добивених творевина (прималачка или аперценциона пажња). 4. Првобитној или примитивиој пажњи је у главноме основица у јачини или новости чулнога утнска. 5. Прималачка илн аперцеициона нажња почива пак на ааерцеацији тј. нови онажаји и нредставе, које стунају у свест, изазивају и сусрећу старије сродне представе илн старије творевине од иредстава (нојмове, расудке, закључке) чиме се ове нове учвршЛују, аојачавају и нодижу на виши стуаањ јасности и разговетности. 6 „Интерес " јесте стање душино сродно аперценционој пажњи. Под интересом се разуме нанрегнутост н спремност какве веће масе нредстава у васдитаиику за радњу аперденцнје тј. за примање иових иредстава. 7. Вољна иажња нак јесте под госнодарством воље. Она се нојављује: а) у правцу к саољашњости, и то 1) што чулне органе аоставља у иовољан аоложај за схваћање новнх објеката опажања; и 2) нгго скуаља старе масе представа, које треба да, буду основнца анердеицијн; б) у правцу к унутрашњости, што извесну представу или групу нредстава зидржава у свести, н то 1.) што одстрањава несродне аредставе, које за аперцепцију нису нотребне; и 2) што уиравља рсародукцијом нредстава тако, да се њоме лако у Ј ) »Оеи(;8сће В1аПег 1 е. ХШегпсћ!;« Бр. 4-5. 1894.

свест изазнвају и нрилазе у помоћ оне представе, које су за аперцепцију потребне. 8. Пажња има велику важност за наш целокупни духовни живот, јер она: а) чини субјективни услов за јаспост и разговетност наших представа; и б) она омогућава постајање јачих, шнрих и рашчлањених маса од представа из,-Којих се развија тежење и воља. Вољном пажњом се воља вежба и постаје силнија. II. Иажња и настава. 9. Из важности пажње за паш духовни живот у опште може се пепосредно извести и њена важност за наставу. Нажњаје основица за свако учење. 10. С тога иедагог има двоструку задаћу: а) он мора да зна јасно услове, под којнма можо нажња да постоји; б) он мора иознавати средства, којима ће да буди пажњу учепика, да њоме уиравља и да је постојано одржава. 11. Ради буђења н одржавања пажње у опште нотребноје: а) да учитељ зна уирављати децом; б) да спољна узнемнравања далеко одстрани; в) да очигледиа средства тако удесн, да она сама не растројавају; г) да се ученици радом не заморе; д) да се ученицп одушеве за саморадњу. Нрп овоме треба нарочито диалошку Форму учења имати на уму. 12. Ради буђења н одржавања иримитивне пажње је од важности: а) да се све, што ученик треба чулима да схватн, тако удеси, да од тога иолазе јаки надражаји; б) да учнтељи и учеипцп зборе гласно н разговетно ; в) да се очигледна средства употребљавају у довољној мери; г) да има иромене у Формп наставној. 13. Из знања о ааерцеиционој нажњи могу се извести ова упуства за наставу: а) наставна се грађа мора тако нзабрати и тако уредити, да је ученици могу аиерцниирати-, б) све, што се учн, мора се свезати с оннм, што је већ иознато; в) свака целина у учењу мора се почети ириаремом, којом се свест ученичка прппрема за оно, што је ново, што ће се новим настављањем учити. 14. Вољна је иажња за васпитну наставу од мање важности, него лн невољиа, ношто највише ночива на посредном интересу,-