Просветни гласник

§6*

к о в ч

а) Она се молсе само опда употребити, ако се може рачуиати, да ће је сусрести невољиа пажаа II да ће је појачати; б) ако се пак види, да оиа ствара посредан иптерес, треба је ио могућству уклоппти, јер оиа ие ствара зиање упућено к даљем напредовању знања, а за моралии развој ученика иак може бити од штете. д-р с. м. Ок. >*< 1 ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

ГПколе у Чешвзој У Чешвој има Чеха 64°/ 0 , а Нсмаца 36% и.ш од приллко 2 /з Чеха а \/ 3 Немаца. Број школа чешких и немачких не стоји у исгој размери. Народних школа има у Чошкој свега 5.288 од којих су чешког иаставиог језика 2974, а немачког настав. језика 2314. Кад би у Чешкој школе немачке и чешке биле у истој размери као што народности стоје, оида би требало да пма чешких школа 3383, а немачких 1905. Број одељења и учитеља у Чешко.ј износи 16.072. Од овога долази на чешке школе 9710, а на немачке 6372. Према разиери народности требало би да је чсшкнх "учитеља и одољења 10.291. а иемачких 5789. Грађанских школа ниа у Чешкој: чешких 133 са 773 одељења и учитеља, а немаЧко 94 са 546 учитеља.

Шво ле у Италији Године 1894—95 било је у Италији 51.137 учитеља. Доце за школовање било јо иријављено 2,319.483, а ових походило јо школу 1,542.757. Око 800.000 доце остало је без икаквог школовања.

ПХколе у Ма^арској Маџарски мииистар просвете Влашић нре неког времена изнео је бројно стање школа ио ком наводимо ово бројове : У Маџарској има даиас 17.000 народних школа. Још је потреба за нове школе, јер има око 600.000 деде која не походе никаквих школа. Но од ових школа има 700 Иразних, јер нема довољно учитеља. За последњих 5 година подигнуто је око 1000 нових школа. Даље се министар вајка тто има 4000 школа у којима се још не учн маџарски језик, и да има око 2000 учитеља који не знају маџарског језика. Грађапских школа било је 1896 год. свега 248 са 34.814 ђака. Пољоиривредвих школа бпло је 400 од којих је 225 земљорадничких, 170 виноградарских, 20 млекарских и неколико. воћарских. д.

Нродужнн курсови у Јени. — И ове годиие држаће се оиштп п иосебии курсови у Јени, и то од 22. јула до 11. авхуста (3.—23. августа). Предавања у оигатем курсу биће из Физиологије, Физике, геологије исихологије, ФилосоФије, црквене историје, културне историје, школске хигијене, дидактике, теорије ручнога рада, методике, геогра®ске наставе, иедагошке иатоло-

е ж и ћ 273

гије, немачкога језика и литературе (за странце). Предавања у посебном курсу, за наставникс природних наука, биће из астрономије, ботаиике, геологије, минералоптје, Физиологије, Физике, зоологије.')

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Ђачка нољонрнвредна нодружнна. Иницијативом г. Игњата Марииковића, учитол>а алексииачког, основа.на је 1. марта ове године у Алексинцу Ђачка Пољопривредна Подружина. У ову иодружину уписало се по одобрењу родитеља 35 ученика и 20 ученица. Нредавања и теоријска и практична држе се, ио одобрењу г. министра просвете, сваког четвртка посло иодно, и го: пз БоКарства, Виноградарства и обрађшања земље држи предавања г. Игњат Маринковић. Он руководи и урођоње „Угледне баштс " у којој се поглавито иегује воћарство и вииодељс, а поред тога и повртарство са пчелаником н цвоћем (медоносннм биљкама); 2) учитељ Димитрије Станковић држи предавања пз „Пчеларства" за који су циљ до сада набављено две вршкаре са нчелама и две 'Берзонове кошницс са но 16 рамова. Још су набављене: исгресалица, машина са ирибором за ирављење вештачког саћа и остали ичеларски прибори. 3). Учитсљица Христина Јовановићева, држи пр давања из „Свиларства" и примила се дужности да уреди „Цветњак" у угледној башти. Улози чланова ђака су незнатни (2 дин. годишње). Ну за набавку горе побројанпх нрибора притекла јо иомоћ од алексиначких грађана, који су заузимањем г.г. Свстозара ТриФунца, начелника у иензији и Димитрија Гребенаровића, нредсед. тамошње оиштине, ириложили 266 динара. Осим овога школски одбор је из своје касе дао иомоћи 20 динара, а општпна осим уписа за добротвора са 50 динара уступила је и земљиште са зградом, где се иостројава „Угледна башта", а доциијо поред ове иодигнуће се и воћњак, од кога ће подружинска каса, као и од ичеланика и свилених буба имати стални приход. Похваљујући ову заузимљивост од стране учптеља алексиначких основних школа, као и дарежљивост тамошњег грађанства, надати је се, да ће се по примеру ове ђачке иољопривредне нодружино и ио другим крајевима наше отаџбине, сличне установе заснивати.

Учитељ академнк. — Г. Еарел В. Рајс учитељ грађанске школе у Прагу, на Виноградима, пре кратког времена изабран је за ванредног члана чошке академије наука. I 1 . Рајс је посник и дечји писац. Његовн сппси и пссмс одликују се увек лепим, живим описом и нежношћу. Овако одликовање он је и заслужио. Честитамо му!

Учитељ нроналазач. — Лист „Кекћвтеећг" доноси интересантан извештај о том како је један сеоски ') Ео би од сриских наставнива желео да иоходп ова предавања, може добити нотребна обавештења од др-а В, Бакића, проФесора Ведике Шкоде, у Београду.