Просветни гласник

Н Е К Р 0 .'1 0 Г

277

Да наноменемо, да јо у рукописима нок. 'Буре остало још заиочетнх радова, нацрта за радове и нрибраие грађе, што би све, уверени смо, такође чинило част нокојнику, да је само био срећан, да и то иреда јавности. Па да ли је овнм завршен књижевни рад покојнога Ђорђа С. 'Борђевића? Не. Иоред многобројних књижевних прилога и писама, одена, приказа и.бележака у „Босанској Вили", „Колу", „Јавору," „Стражилову", „Вранкову Колу", „Просветном Гласнику", „Иаставнику", „Делу„ н „Ускоку", — ваља нам још споменути онај рад његов, који се не види и не чује, за који знају само онн, којима је био намењен. Ту ја његово поеловање у великошколским дружинама „Побратимству" и „Даничпћу" ; ту је његово вршење коректорске дужности у Ди-рекцији Срнских Државних Железница, чему само нмамо да захвалимо за ону леиу срнску терминологију железничку; ту његовп корисни савети п стручњачка помоћ у одржавању чистоте језика српског у „Царинику" и „Ратнику"; ту његово трогодишње учешће у уређивачком одбору „Наставника"; ту, на послетку, неоцењнве услуге, указиване појединим радницима, који су се окушали на књижевном пољу. Оставиди смо, да овде нарочито истакнемо два врло важна иосла, која су 'Бури била новерена, а за која се тражила велика научна сирема, воља и савесност, каке је само било у нашега ТЈуре. Кад је у српске руке прептла посмртнина великога Вука, ваљало је њу нрегледати, средити и пописати. И избор за тај носао паде на пок. Туру, који се, као тпто се унапред могло очекивати, показао иотпуно дорастао повереној му задаћи. Тада је он са своје наставннчке дужностн, коју је вршио у трећој београдској гимназији ио своме повратку из Печа, послат у Народни Музеј, да ту Вукову посмртнину среди и удеси за проучавање и издавање. И овај је посао извршен онако како је то Тура само знао и умео! Само тшсама Вукових, која су њему тшсана нли која је он нисао, бнло је иреко 4000. Ради збирања ових писама иок. Т>ура ншао је у Нови Сад, Карловце, Врод, Загреб, Беч, Ираг, Будим-Пешту итд., — поред тога, што је преко новина и личном нретшском радио око ове ствари. Ледан део грађе из Вукове носмртнпне воћ је бпо уредио и чекао да дођс на ред за штампу, а, н остало је припремио. Уз то је ваљано помагао члановима Вукова одбора нарочито при издавању Вукових „Граматичких и Иолемичких сииса", а под његовом редакцијом изашле су „Сриске Народне Приповетке н Загонетке" Вукове. Одмах за овим нослом, а и уноредо с њиме, Бури бн ттоверена још једна важна задаћа. Кад је, по нредлогу академика Ст. Новаковића, одлучила Српска Краљевска Академија Наука, да изда речник садашњега књижевног језика нашега, па за тај посао изабрала нарочити лексикограФски одсок, пок. Бура постаје секретар тога одсека, те је био дутна целоме ттослу томе. Довол.по је напоменути, да је иод његовим упуством п надгледањем израђено и његовом руком азбучнпм редом уређено н но кутијама разређено иа 150.000 картоиа, исписаних из разних књнга, ко.је је н он са сво.јим друговима изабрао и обележио. Још једно одликовање паде у доо Бури. Кад јо нрошле јесони сриска држава и Срнска Академија Наука одлучила нренети у срнску зомл.у прах оца наше новнје књижевности, неумрлога Вука, па је одреди.та одбор, којн ће отићи у Беч н костн Вуково доиратнти амо, Бура је био иајактивнијн ч.тан томе одбору. Изложен велнкнм напорима, г Бура том приликом назебе, па како је од нрироде био нежна здравља, стече, слутнмо, клице црне бол.ке, која узе маха, док.те га најзад 26. анри.та ове годтше тако рано не отрже његовим милим и драгим и српској књизи и науцн, и то баш онда, када је стајао иред најсвечаиијнм н најрадоснијим тренутком у животу људском, — када му је ваљало пред олтар ступити са милом вереницом својом! Пород стварнога одавања уважења и новерења сиреми иокојниковој, њему су указивани п сцољашњи знаци особитога нризнања. Још као велнкошколац одликован јо од другова својпх нзбором за продссдника „Побратнмству" и „Даничпћу;" трп годпно је бно члан уираве ПроФесорског Друштва н члан уређпвачког одбора „Паставникова;" две годнне ночастован је нзбором за ванреднога члана Г.тавнога Просветног Савета, н две године новераваи му је надзор над основним школама; није му изостало ни одликовање с највишег места, јер му је подарен орден Светог Саве IV реда. Ето, тако је н толико радио и урадио покојнп Борђе С. Борђевић за свога кратког века, загревап у евему раду свомо чистим сриским срцем, које га је вазда упућнвало само на оио, што је лепо, добро н племенито а што иде на добро н корист целокупнога народа српског! Сам рад његов довољно истиче н.огово особине јавнопт иосленнка; а да ли је нотребно нарочнто износити н његове лично особине ? Та ко ннје волео Буру са његова добра срца и благе наравн! Ко није ценио његов тихи характер а стално и непоколебљпво убеђење његово ! А онако и оно.тико учешће свих редова нашега друштва у тужном исираћању трошних ■ остатака неумрлога Буре до н.егове вечне куће најбоље је сведочанство томе, колнка јо жалост за нокојником и колико се и како цени његова вредност и његов рад, који смо нокушали изнети у овим ма и слабим потезима. Слава и вечан номен врломе Борђу С. Борђевићу!