Просветни гласник

292

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТПОГА САВЕТА

Савет је по сасдушању ре<1>ерата одлучио, да се ова Читанка прими ношто је г. Шевић поправи по примедбама реФерената. РеФерентнма је укупно одређено у име хонорара осамдесет (80) динара. Сам реФерат гласи: Главном Просветном Савету Част ми је поднети Главном Просветном Савету своје мишљење о рукопиеу „Српска Читанка за средње школе. Књига друга, за II разрод. Саставио Милан Шевић, проФесор I београдске гимиазије." Г. П1евић је (са г. С. Пашићем) трећи школски и уопште просветни радник који се побринуо за састављање Сриске Читанке, намењене ученицима средњих пгкола у Краљевини Србији. Први носао те врсте — рад г. Ст. Новаковића — био је успешан. Имајући прилике да у „Наставнику" 1892. говорим о њему, употребио сам речи при којима и данас остајем: „Обиље у одлично пробрапој грађи за састав лепог и разноврсног комађа за читање, лепа размера у поучној и забавној врсти књижевности, пажљпво и у довољној мери пробранп примери за читање српскога језика латинским словима — и данас би обрадовали сваког искреног пријатеља школе и народнога језика." По жељи г. Новаковића ириступио је г. Св. Вуловић послу да састави даље „венац читанака" за паше гимназије, уредивши свега две књиге. Доцније је од Новаковићеве н прве Вуловићеве Читанке склопљена једна Читанка с многпм неугодностима за наставу и употребу у школи. Год. 1895. изишло је ново издање Новаковићеве Читанке са свнм прерађене и нодељене у два дела, намењена ученицима I—-II и ученнцима III—IV разреда наших гимназија. Уз то је недавно изишло друго, непромењено, издање друге Вуловићеве Читаике (у ствари III књига) за ученике виншх гимназиских разреда. Поред тога год. 1894. саставили су г. С. Пашић и г. М. Шевић засебну Српску Чптанку, наменивиги је ученицима-1 разреда. Тако данас стојимо са Читанкама за ученике наших гимназија и реалака. Сад се јавља продужење рада г. г. Пашића и Шевића у поднесеном рукопису који је за II разред приредио сам г. Шевић. Овај број Читанака неће зацело ниједнога пријатеља школске књижевности довесги у забуну. Шта више — желети је и обилатију жетву. , У оцењивању Читанака и Српских Граматпка у нас се обичпо полазило са гледишта, по коме Читаика има да буде само допуна граматичкој наставн. Ја сам пак одавно на страни оннх који тако уверење сматрају не само за непотпуно већ и за погрешно. 0 питању: ко коме и шта чему треба да буде допуна Читанка Граматици или Граматика Читанци? — има со доста рећп. Али то иитање о граматичком учењу језика остављам на страну, јер Читанка има пре свега своју и друкчију задаћу. Из ње и са њом у руци ваља ученик да изучи читање. А то је у нашим гимназијама, можда уз мале изузетке, забачено, вероватно горе но и само изучавање леиога аисања. 0 значају лепога и правилнога читања и изучавању тога у школи ја сам већ имао прилике, у пита-

њпма школске прпроде, изнети и своје и туђе мишљење. Говорећи о томе, како се још не постижу довољнн резултатн у учењу читања А. И. Анастасијев („Виразителвное чтеше какЂ предметЂ началБнаго обучеша" у „Фплологическ1Н Записки" 1891) обраћа особиту иажњу настави на то пнтање. Писменост је — вели он — сила која с дана на дан захвата све већи круг свога утицаја. Нрема томс питање : шта треба и како треба читати, да би од читања било што вшпе користи — има значаја како .за школу. тако и за поједннце, за породицу и за цело друштво. — Читање јо процес састављен из укуппе радње произведеие органима вида, мозга, гласа и слуха. Мало је људи који умеју ваљано' читати а још мање беседнички говорпти. Читање, разуме се, у нрвом реду корнсти ономе који чпта, али од гласног и вештог читања корист је и другима. Вешт читалац оживи мисао иишчеву, и онај којп таког читача слуша има често веће користи него да сам ма колико пажљиво чита. Анастасијев наводи речи Гогољеве који вели, да сила вешто ироизведеиога гласа ствара чудо, иотресајућп н оне које ни сама поезија лако не узбуђује. Слободно читање, тј. лако и потпуно схваћање смисла читанога, долазн као последнца нонављања једнога комада који је већ био читан и објашњаван. Изразно читање, тј. тако моњање тона да се слушаоцу представи сва разноврсност у значењу појединих израза н у богаству мисли иишчевих, посебна је вештпна, заслужна нарочите иажње. Разуммо чџтање — при коме читалац у паметп саставља с ноједнним изразима различнта њихова значења; разуме мисли, исказане појединим Фразама; и одржава везу међу одељенпм мпслима које чине садржину целога састава — тако је чнтање, но себи главна задаћа свакога читања. Имајући све то на уму, ваља још обратити пажњу и на оишти тон којим треба читати различито градиво, као што је историско, описно, весело, тужно п т. д. Отуда је и така разноврсност прнлога у Читанци од великог значаја, повећаног још и узимањем наг ум оиога што Стнлистика говори о објектизном стилу. Нрема томе у школским бп Читанкама ваљало да има довољно градива на коме бн се ученици вежбали у различитим врстама читања као и акцентовања. Тако н. пр. комад, при чијем су читању могућне чешће паузе, ученик лешпо и лакше чита него комаде с великим периодима. За штамиање бн књижевнога градива у Читанци ваљало уиотребити различита круииија и ситнија слова, курзив, нроређеи слог, впдно истичући на појединим местима важније знаке за читање — а све, нрема нрироди састава, у једном истом чланку. Како ирема овим захтевима стоји поднети рукопис Читанке г. Шевића ? Рукопис је подељен на дванаест одељака. Ти су одељци: I Лриче и гатке. — II Басне. — III Народни живот и народни обичаји. IV Предање и иовесница. — ч V Иошалице. — VI Прииоветке. VII Земљоиис. — VIII Природа. — IX Песме (четири пододељка од којих је трећи састављен из народних песама). -— X Пословице и ииталице. XI Пародне и уметничке загонетке. — XII Игре.