Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

293

Међу нојединим одељдима с<астављач је одржао лепу и нотребну размеру. Унотреби већине нисаца који су у овој Читанци не може бити замерке; за неке нак биће мало посебног номена. Г. Шевић вели у иредговору ове Читанке: „Ова је Читанка израђена на истој основи, на којој је и књига прва, што је угледала света 1894. Разлика је у томе, што је овде још већа пажња обраћена на концентрацију и узајамну везу између поједнннх чланака с особнтим обзиром на иредмете што се према наставном плану уче у II разреду средњих гакола српских. Ну ова Читанка не тежн само за тим, Да истакне узајамне односе између појединих предмета што се у поменутом разреду уче, но уједно да попуни и једну осетну празнину наставнога плана и програма. Иразнина је та у томе, што се ни у наставном плану ни у програму никако не истиче историјска настава, настава толико потребна за јачање националних чустава. С тога је овде унесен знаменит низ догађаја из српске историје, п узет као средиште рада, као што се види већ и из самога унутрашњега распореда Читанке." 11о томе и ова Читанка има три главне одлике. Ирва је — њепа осиова, што јој је, ио моме мишљењу, у истп мах прва и најглавнија махна. Јер је књизи ирвој главни недостатак у краткоћи њених прилога. У једпом периоду, или иначе у неколиким сложеним реченицама — а готово ниједан чланак нпје већн — не може се наћп градива за ваљано учење читања. Ту нема места нн за самостално комбнновање учениково ни за рад маште његове. То су само нримери граматички, понајпро сиитактички. Та се слаба страна налази — у мало мањој мери — и у овој Читанци. Да је то озбиљан недостатак у овакој књизи, изјавио ми је накнадно и сам г. Шевић. Према томе не може се на овој Читанци показати већн успех у поменутом изучавању читања, јер у њој нема довољно материјала који би се могао и штампариски представити на начин раније изнесен. Друга је одлика ове Читанке што је при њеном састављању вођен рачун од предмета који се уче у II разреду наших гимназија. Том је обзиру саставл.ач био дужан одговоритп, и он је ову своју дужност савесно испунио. Трећа је одлнка у томе што је „за средпште рада" узет „знаменит низ догађаја из сриске исторнје." Мени се не чини да је одиста у томе средиште ове Читанке. Кад би пак збиља тако било, онда би знатно био смањен онај рачун који је сасгављач водио од наставних предмета II разреда. Не иравећи у осталом, од тога никакво питање, морам изрично поменути, како баш у томе одељку има н мало незгодно употребљених прилога. Са свим искрено и слободно и без икаквих других намера нзјављујем својо уверење, да чланци узети из списа архимандрита Н. Дучића и унесенп у одељак Предапе и аовесница не задовољавају захтеве ни предања ни повесница а још мање историског причања што је у овом одељку главно. Њихова књижевна и стилистичка вредност не препоручује их за овакав зборник, нити се могу корисно претпоставпти радовима Чед. Мијатовића. Гледајући на Чнтанку као на помоћницу Граматике могу о овом рукопису рећи да ће, уз нсиравке неких крупннјих погрешака, задовољпти оне који од Читанке то траже.

Нека ми још буде доцуштено учинити неколико напомена и носебних замерака, које се претежно могу тицати литерарне стране овога зборника. Тако н. пр. састављач је унео у ову књигу и неколико прилога који се већ налазе у новом издању Читанке г. Новаковића. Такве су, поред осталих народних песама лепо и самостално одабранпх, и четири народне песме: „Урош и Мрњавчевићи," „Смрт мајке Југовића," „Свети Сава и Хасан паша" и „Тешко сестри без брата и брату без сеје." Таква је и песма Јов. Србовића „Роса" и Дим. Аврамовића чланак о Хилендару. Ако су, најзад, поменуте народне иесме неодољнве са своје песннчке лепоте — Суботић и Аврамовић не морају имати иеста још у овој књизи. Међу уметничким се песмама налази и једна анонимна, узета из „Јавора" 1885. Нојамно је, да се бар за уметничку иоезију може учинити леп избор и без анонима који је заузео место изостављеном Јакшићу и Каћанском! Тако исто нротиван сам да се у оваку књнгу уносе и покушаји данашњнх младпх радника, хсао што је овде учињено с Алексом Шантићем чијем србовању иначе свака част. Састављач, такође, није имао потребе у одељак Народни живот и народни обичаји уносити радове, иначе вредног, Луке Грђића — Вјелокосића н, још мање иознатог, Димитрија Днмнтријевића, а обићи радове — Вука СтеФ. Караџнћа! У списку „Ироглед иисаца п извора" незгодно стоји као писац и — Лаза Обрадовић, ма да су унотребљеин неки комади из нознатог „Познавања прнроде" Вор. Б. Тодоровића и Л. Обрадовића. Тако исто ни Петру Јокићу, чија је приповедања написао М. Т>. Милпћевић, ннје место међу писцима. Као што се види, овде је изложен ириличан број круннијих и ситннјих замерака. Али у главну, органску, махну увршћује се само једна: недовољност грађе за изучавање читања. Она се не даје у овако сређеном рукоппсу исправити па нп накнадити, али се, са друге стране, види да је и у томе учињен наиредак, и ако мали, према првој Читанци (г. г. Пашића и ПГевића). Остале замерке — па н замену некнх чланака, незгодних из иедагошких разлога — може састављач усвојитн и по њима рукоинс прегледатп. Уверен сам да ће то извршитц без великих тешкоћа а само на корист свога рада. Према томе слободан сам предложнти одлуку, по којој се поднесени рукопис г. Шевића усваја онако како га је он нонудио, с тим да дело још једном прегледа и по реФерату исправи. 26. Фебруара 1898. Веоград. С одличним поштовањем, ирОФ. Анд. Ганриловнћ. Слажући се у главном с овим реФератом и одобравајући узету основу и распоред градива за нову читанку употребљенога, мњења сам да рукоппс треба примити за школску књигу, ако г. иисац у њему учнни исправке које г. А. Гаврнловић предлаже. II. П. Ђорђевнћ. Овим је састанак закључен.