Просветни гласник

298

НАУКА 2 НАСТАВА

ЂАЧКА ИНДИВИДШНОСТ

Раеписом министарства просвете и црквених послова од 14. новембра прошле, 1897. год. ПБр. 15.934., који је штампан у Фебруарској свесци „Просветног Гласника" од ове годпне, наређено је, да сваки разредни учитељ води књигу забележака о особеностима аојединих ученика. То ће бити, према распису, књига података „о индивидуалности (душевној особености) иојединих ученика", која ће с ученицима ићи из разреда у разред, „како се искуство добивено у једном разреду не би губило преласком у други". Цељ овим забелешкама је, да иослуже „учитељу за осповицу непосредног васпнтања као и за подешавање наставе према личним склоностима појединих ученика., Броучавање ђачке индивидуалностн и бележење о томе од велике је важности за правилаи васпитачки рад у шкоди. С једне стране та важност, а с друге, опет, та околност, што сам из разговора с више њих увидео, да у многих нису пречишћени појмови нн о индивидуалности уопште ни о значају овога бележења, побудило ме је, да напишем чланчић о том питању. 1. Сваки створ, сваки човек, па и свако дете има одлика, које су опште, а има оддика које су посебне. По општим одликама некога бића зна се у коју врсту сродних бића долази оно. Босебне одлике су оне, које једно биће одвајају од свих осталих исте врсте, истог рода, као засе'ну јединицу. Индивидуалност ученикова, или његов индивидуалитет , значи скуп свих оних особености којима се један ученик разликује од осталих ученика, а у исто време и од све остале деце његовог пола и узраста. Ту долазе оне особине некога ученнка, оне одлике његове, које принадају само пему, које су његбва лична карактеристика, које чине еуштину његове лачности, и разликују га од свих осталих. Но индивидуалносг и карактер нису ннкако једно исто, те се треба чувати да се ова два појма не мешају. Под индивидуалношћу разумеју се поглавито душевне особине. Али су оне у тесној вези с телеснима и скоро су неодвојне од њих; јер индивидуалпост зависи на првом месту од склопа те-

лесног, живчаног и чулног, и од Функционисања тих делова, а за тим још од пола, од узраста, од здравља итд. С тога треба под појмом индивидуалности разумевати душевне особености у вези с телееним особинама. 2. У опште узето, индивидуалност ученикова је продукат двојаких, како телесннх тако и душевннх чинилаца: урођености или наследности и задобивенога илн стеченога по рођењу. Урођеност илп наследност зависи од родитеља ученикових, па и од даљих предака њиховпх. То су прнродне особине и способности телесне и душевне, које је дете рођењем донело на свет као дете. Тако, од здравих родитеља бивају у редовним приликама и деца здрава, од болешљив1& болешљива деца ; од високоумних родитеља допосе по правилу на свет природне дарове да могу постати високоумни људи, од ограничених и глупих и ти су дарови ништавни итд. — Ове уређене особености телесне и душевне називају се још и ирирода (или „натурел"), те се вели „таква му је природа" или „такве је природе". Задобивено или стечено по учениковој пндивидуалности зависи од прилика у којпма је дете живело и у којима живи у породици, у друштву и у школи. То су они многоструки, испреплетани и врло често неприметни утицаји на дете још од самога рођења његовога, који потичу од природе од родитеља и сроднпка, од суседа и осталога света, с којим дете долази у додир, а доцније се на то надовезују и школини утицаји. Дете, које одраста у имућној кући, на правилној нези, у мирној и спокојној породици, показиваће сасвим друкче индивидуалне особине од детета, које одраста у сиротнњској кући, на неправилној ^ези и у породици где се отац опија и често туче с матером; друкче ће индивидуалности бити дете с којим се код куће иоступа благо и штедљиво, а друкче где опоро и тирански; друкче оно које одраста на благу и топлу крилу материну, а друкче оно које на ледену срцу маћехину или без родитеља код сродника; друкче где су на дому сви чланови писмени и на великом ступњу умном, а друче где је у породици нростота и празновера. — Ове задобнвене особине, кад су се јаче укорениле, називају се често друга арирода, те се вели: „то му је постала друга ирирода". Неки дају овим задобивеним и већ укоре-