Просветни гласник

нлука и настава

299

рењеним личним особинама назив прирођене, за разлику од оних првнх, које се назнвају урођене.') У ђака основне школе, као н у детињству уопште, урођеност је, несумњиво, још јачи и нетакнутији чинилац; нрирођеност, тј. задобивеност је тада: још слабпји чинидац —• но који бива сваким даном све јачи и јачи, док најзад, обично, задобивене особине не наткриле оне урођене. 3. Из овога последњега види се двострука ирирода ђачке индивидуалности, а то за разумевање васпитачкога посла пма особитога значаја. Индивидуалност се једанпут јавља као дата количина и ирилично стална с којом васпитач мора да рачуна. То су урођене пндивидуалие особине дететове и оне већ задобивене у дошколско доба. 0 овој количини мора учитељ да води строга рачуна, ако хоће да му васпитачки ресултат буде нравилап. Други пут се јавља индивидуалпост ђачка као нова ароменљива количина, коју учитељ може мењати, а.од које, у истој мери као и од оне прве, зависи резултат васпитачкога рачуна. То су индивидуалне особине задобивене у школи. Ка њима се придружују и оне, које дете буде задобивало у школско до<5а или ван школе, и које врло често, на жалост, стоје у опреци са школским па их и потиру сасвим. За нас је овде главно то, што индивидуалност ђачка није потпуно стална и непроменљива, већ је, као и организам дечји, иодложна иро.пенама и развоју. Школа има да руководи овим развојем, те добре особине дечје индивидуалности да потпомаже у развијању, а рђаве да смеће п угушује. Школа има у опште да регулише развијање дечје индивидуалности. Али, одмах се мора напоменути, да то регулисање не сме бити тако, да се у деце угушује свака индиввдуална особина, па да се дух дечји на .један калуп униФормише, већ тако, да се рђаве индивидуалне особине угушују и замењују добрима, а већ добре да се оставе те да се развијају самостално и у оном правцу који је рођењем дат. Учитељ треба да тежи оном узвишеном идеалу који нам је дао Сократ у томе што је из његових једних и истих веспитачких руку изишао један Платон, један КсеноФон, један Аристпп, један Антистен — све сами класични оригинали. ') Овај нааив »ирирођене оообине" сасвим јеудесанза овај појам. Ади је штета што га неки уиотребљавају у другом значењу, те је сада, незгодно служити се њиме, да се неби ииазвала збрка у појмовима. Из тога узрока нисам ни ја смео овде употребити тај израз свуда где је требало.

4. Проучавање индивидуалности има, као што је речено, веома великог значаја за основну школу и рад учитељев у њој. Оно пре свега даје учитељу у руке кључ од духа дечјега уопште, те му ноказује како ће код сваког ђака понаособ са најмање труда а за пајкраће време постићи најбоље и најтрајашније васпитне резултате. Ово проучавање отвара често учитељу и најтајнија вратаоца дечје душе и дечјега срца, разјашњава му најзагонетније нојаве код некога детета, и показује му пут, једанпут за поправку детињу, па можда и за спасење његово, други пут како ће учпнити своје те да но који слабо приметан таленат не пропадне, но да се развије и нроцвета. Овим проучавањем ђачке индивидуалности богати се учитељев дух уоиште психолошким искуством и психолошким знањем, које му је главни ослонац у целокупном његовом тешком и светом позиву, и које га изводи из реда нростих мајстора, па га уздиже у ред свес-' них зналаца свога посла, у ред правих вештака. Учитељ се, даље, овији проучавањем ђачке индивидуалности извеџба у познавању и распознавању различних особености дечјих те му после буде лако ирозрети сваког ђака, у сваком даном случају, на први поглед. Тиме му, после, буде невероватно много олакшан и онако тежак наставнички и васпитачки посао. Каогод што је лекару играчка наћи лека бољетици — где га још уопште има кад је само прозрео узрок њен, тако и овде буде учитељу скоро играчка удесити васпитачко утицање према детету чију унутрашњост добро познаје. На овај начин се уздиже на ступањ душевнога хигијеничара п лекара, који зналачки и упућује, и предохрањује, и лечи. А, када сви учитељи основних школа у Србији буду внше у стању да свој васнитачки рад у школи удешавају у свакој даној прилици према душевним и телесним особеностима ђачким, нема сумње да ће бити и васпитни резултати целога школииога рада бољи и трајашнији, то ће нам се онда и цела народна просвета јаче кренути напред, а с њом и цео народни напредак. То су користи од нроучавања индивидуалности ђака основне школе. 5. Народној основ. школи често се иребацивало, на јој се п данас још но кад-и-кад пребацује, да због множине деце не може довољно да обрати иажњу на индивидуалне особине свакога ђака, те јој с тога и васпитнн резултати испадају погрешни и недовољни. Пребацује јој се, да се природа ђачка у школи занемарује, да се особени дарови запо-