Просветни гласник

322

по пет година; кандидат је морао у служби провести по 5—10 година, док добије указ. То је први узрок оскудица у кандидатима. Други је узрок у томе, што се од 1881, год. учи ФилосоФија четири године и што испит постаде тежи. Кад се узме у рачун служба у војсци и спремањс за испит, ниједан кандидат није могао доћи до иостављења пре 7—8 година, па и тада ннје одмах добивао указ, нсго је до сталне службе морао још неколике године служити у страху, да ће ночетком нове школске године бити отпупгген. Наставници нарочито гимназије изложени су разннм нападајнма у новинама ; државна власт заводи све оштрије мсре о надзору над њима, а отежава нм, да зараде поучавањем и исхраном ученика; плата им је мала и мања спрам осталих државних службеника — све то не може више мамити школску омладипу, да се посвети наставничком позиву, а нарочито с тога, што је за наставнике заведена унпФорма, по којој сваки ђак види, да његов и највреднији проФесор може дотерати само до осмог ранга чиновничког, до ког може доћи и војник низкег чина, кад положи испит за рачуноиспитача. Тек кад се наставницима даде у чиновништву виши положај и кад им се повећају плате, ирестаће оскудица у наставницима. Но томе ће поред реченога доскочитн и реформа исиита ирофесорског. И ако се проФесорским кандидатима новисио рок учења од три на четири године, ипак се за то време сва иажња обраћа теоријској спрсми кандидата, а скоро никаква ирактичној, којаје остављена једино пробној годпнн; како је настала оскудица у наставиицима, то се кандидати одмах узимљу за наставнике те п не одслуже своју пробну годину и онда немају потребне им нрактнчне спреме, а искуством је доказано, да само сгручни испит није довољна гарантија, да ће кандидат уснешно радити као наставник. Истина је, да универзитет нема посла са практичном спремом, да му је задатак бринути се за научно образовање кандидатово; кандидат дакле учн само теорију а не учи и практичну јој примену, без које не може успешно вршити свој позив. С тога кандндат треба да се за време свог теоријског спремања на универзитету сирема и ирактички за свој позив. НроФесори универзитета као чисти теоретичарп не могу кандидата и практично спремити за наставннка; то могу учинити само ироФесори средњих школа и отуд излази, да ирофесори средњих школа морају бити чланони џсиитних комисија на ирофесорским исиитима. Дакле у исиитннм комисијима морају бити чланови с једне стране прсдставници науке, с друге представници праксе. Законскнм нрописима одређен је рад члановнма, што су представницн науке. Велико је пнтање, каДо да се одреди, шта треба да раде члановн, пгго су нредставници пракс.е. У различним државама нде се разнпм нутевпма, да се кандндати практички сиреме за свој посао. На многнм универзитетима има такозваннх семинара, а могле би се отворитп и иарочите средње школе у меетииа, где се ироФесорски испити полажу, да се у тим школама кандидати практичкн спремају за свој позив. Читава литература има о том, да, се кандндати нмају теоријски и ирактички за ирактички р>ад снре-

мити. Нрактички се спремају пдућн на часове својнх по струцн другова у средњим школама, замењујући те другове п пред њима предајући, идући на саветске седнице ноједнннх средњих школа, реФеришући о разним школским књигама п питањима птд. поред тога кандидати реалпстичких струка ваља да науче, како се рукује различним училима. Теоријски се спремају, темељно проучивши оншту педагогију, општу и носебну методнку, школске законе и иронпсе. Овнм је тачно обележен обим практнчпога исиита кандидатова. С тога ваља да проФесор средње школе има дати кандидату питање из недагогије за домаћи рад и да ои има тај рад оцснити. ПроФ,есорски испит према томе треба да буде теоретичан и ирактичан; капдидат може оба испита у један мах иолагати а и у разнпм роковима. Оба се испита полажу иред теоретичарима (проФесори универзитета) и пред практичарима (проФесори средњих школа); једнаке је вредности оцена једних и других; мешовита комисија цресуђује, да лн кандидат има који од испита да понови. Тооретични исиит има ове делове: а., пнсменн домаћи рад и рад под падзором исиитне комисије и б., усмени испит; практични исппт има ове делове: а., ннсмени домаћи рад из иедагогнје и б., усмени исиит из педагогије, дидактнке, онште и иосебне методике, из школског законодавства, из закона о устројству и из школских упустава и расниса, уз то за реалистичке иредмете испит из руковања училима и експсрнментисања. Такав се пспит може нолагати за шшг/ и за целу гимназију или реалку. Домаћи рад треба да сврши кандидат, којн но лаже исцит за целу средњу школу, четврте годиис учења, за шшу пак одмах после треће године учења, а због свега тога кандпдат се ирс тога времена мора ирактички спремити а то треба да буде у другој половини треће године. Према горњем ваљало би да нрва скупштина проФесора средњих школа донесе резолуцију: Умољава се влада, да састави комиснју, у којој је ноловпна теоретичара а иоловина практичара, п да та комисија израдн такав предлог за реФорму ироФесорског исппта, по коме ће се потпунце водити рачун поред захтева науке и о захтевима праксе. 3. Уиотреба извора у настави историје. Предавао Др. Антон Бекер у Бечу на проФесорском збору 1897. год. Да би предавање историје било живље ваља (поред тога што је од вслике иомоћи очигледиост н ноказивање историјских слика) у предавање уплести гдекоју песму и гдекоје место из старинскнх писаца (од Тиртеја, Солона, коју сцену из Есхила или АристоФана итд.); нарочнто би требало ученицима обратити иажњу на ово у старинским писцима: на говоре историјских личностп, на онис обичаја старнх народа, на старинске натписе, на биограФије, аутобиографије, мемоаре, на песничка дела, на повеље. У Немачкој, се већ тако ради у некнм средњпм школама, а у Аустрнјп је тога радп Лос издао читанку из Лпвијеве историје. Неки насгавницн само назначе ученицима изворе, које треба код куће да нроуче, па пх носле испитују па часу, шта су читали.