Просветни гласник

320

ПРЕГЛЕД 1ПКОЛСКИХ ЛИСТОВА

страних јсзика почиње са живим језицииа, а не са мртвим). По Вилману сва садржина настављања треба да чини организам, целину, која има главу, и удове, тело и дух. Да је таква настава још ^одавно била уведена у Франкеовим школама, тврди у своме нзвештају Т. Циглер, педагог из Штрасбурга, који је походио ове школе. — 5. Јединство наставе може најбол>е' да се постпгне наставннм планом; на наставном плану у појединостима треба да раде сви наставници једног завода; ннје довољно само прнмити званични наставни план, којп у главном иоказује, како треба радити. Исторнја номачког народа састоји се из немачких, хришћанских н античких елемената; са значајем ових едемената треба да се упозна омладина. Нарочиту пажњу треба обратити иа штиво из страннх н матерњег језика; целокупно штнво извосне учонпчке генерације треба да да нераздвојну целину. — 6. Брижл,иво треба пазити на додирне тачке између разних научних система и између појединих делова. Ноједини утицаји наставе троба у кругу ученичких мислн да створо цолокупан утисак, с тога треба настава јодног разреда, да буде у рукама што мањег броја насгавника. Спољно срество за постизавањс јединства у насгави је и то, када наставници воде евоје ученике нз разреда у разред две три године; нарочнто нека се то чини ако дотични наставник нијо више иредмета нредавао у свом разреду. У последњем одељку изближе расправља писац нитање о јодинству наставо. 1. Јединство наставе знатно ће се унапредити, ако се према реченом у настави буде строго пазило на циљ наставе, ако се срећно удеси наставни нлан, ако се згодно распореде наставне снаге. Наставнпци морају иро свега гледати, да што више веза нађу између појединих предмета; за тај циљ могу да дослуже нарочито земљонис, историја, а највише настава из језика. Настава из језика треба да се односи на извесну садржину, и да множи реално знање, а стечено стварно знање треба да јача језиковну моћ у ученика. Штиво може у нрвом реду да пружн реално знање; с тога нека се сваки аутор тумачи са стварног н језиковног гледишта; за јачање језиковне моћи најзгоднаја је настава из матерњег језика; с иравом се за вежбањо у матерњем језику узима штиво из целокупне наставе. — 2. Помоћу згодно удешених уцбеника може^се утицати на јединство у настави. Јединство у уцбеннцима одавно се наглашује; међу првнма био је Базедов, Мигер; то траже и данашњн наставни план у Пруској. С правом се туже недагози, што се у гимназијама у наставн Француског н грчког језика нема обзира на воћ стечено ученичко знање из немачког н латинског језика, као да ови језици не стоје ни у каквој међусобној вези. Данас со у велико ради на нпсању паралелних уџбеника; познате су граматике Јозуиајта, Валдека, Шелеа, ВајсенФелса. — 3. Кад се нреноручују иаралелне граматике, тимо со не казује да настава нз свију страних језнка треба да буде са свнм једнообразна, и да баш једном истом цил>у тежи; такав рад створио би мопотонију, која хоће да. се избегава. Јединство састоји се на иротив у томе, да се изучавање језика сматра, као једно, али свака грана (део) има свој нарочити задатак; јединство се ствара међусобним допуњавањем. 4. Не ретко математичари губе из вида опште дидактнчке задатке школине; Вилман доказује, да до самог

нредмета нема кривице; ако буде геометрпја полазила од телесних појава, које нознају сами ученици, то ће и гоометрнја доћи у блиски одное ка оиштем душевном животу школииом. Тако јединство може да се створи између свију предмета. — 5. Јединство у настави ностизава се н једннством у настављању; нисац држи да се и у средњим школама успешно може настава делитн на т. зв. Формалне ступњеве. Не треба се бојати пребацнвања, да је таква настава вечито једна иста, јер јо дидактички облнк не само у разним предметима поред све сличностн разноврстан, будући мора да се ирилагодн васнитној садржини; и ујодној истој струци мора готово свака нова наставиа целнна, да се прилагоди умиој развијености ђачкој. Ако обим градива не допушта тако настављање, то треба одвојити главно од споредног; тиме настава ннје површна; наиротпв настава је јаснија, ново ступа у блпжи однос ка научном градпву ; на овај начин добива настава већн значај. — (5. Важна чињоница у постизавању јединства у наставн јо сам директор завода; ако буде одржао младићску свожину, и ако буде стокао утицаја на колегију, моћп ћо директор у том погледу много да учини. Самим описивањем не може се инко довољно обавестптн, како треба да наставља; то се мора ноказати. Ако на нр. вндим жнв нример, то ми је лакше, да прнмнм оно, што мн се свиди, а друго да нреиначим према својој природи; успеха мора бити. Што се чошће понављају овака искуства, тиме је воћо узајамно нриблнжавање појединих наставника у начину њихове наставе и васпигања; тако се најлакше постизава јединство у настави. Овако утицање постићи ће се најлакше, ако наставници буду одлазили један другом на часове. — 7. Чудновато је, да посећивање туђих часова тако ретко бива, а тимо се млађи наставннци најбоље уводе у дуашост. Посећивање часова треба систематски удесити. Сви наставници треба да посећују предавања у најстарпјем разреду, да впде последњи цнљ наставе; оснм тога наставник треба да посећује часове из оних нредмета, који се додирују са његовим предметима; у својем разреду треба наставник да посећујо сво предмете, у суседним разреднма оне иродмете, које н сам иредајо у једном разреду; идуће годино при ионављању нека иосећује наставу, да внди, у чему су ученици слаби; ако буде посећивао у своме разреду све предмете, боље ће упознати ученнке; дисциплпнарска правила су иста, али сваки наставник их друкчије нрнмењује; ради једннства треба се унознатп са примоном тнх нравпла. —■ 8. Постнћп јодинство у настави није лака ствар; то се неће никад постнћи, ако будо наставинк престао, да собо научно и дидактички усавршава. Да се јодинство у настави може успешно да нримењује, доказ је Шнлерова гимназија у Гпсену. Друга је раснрава 13. Минха: о увођсњу наставничких кандидата у задатке средње школе; ово је нродавањо, које јо В. Минх држао на берлинеком универзитету као уводно иредавање о подагогици средњих школа. Најглавније су мисли ове: семинари за учитеље основних гакола тако су уређони, да се кандидати учитељски одмах. уводо у наставно градиво и у дидактично обрађива.ње тог градива; универзитетеко школовање Филолога са свим се разлнкује од школовања учитеља. За озбнљно и темељно, чисто и неномућено стручно школовање (за изучавање научног граднва)