Просветни гласник

к о в т

К Ж II И

333

нака. Кроз дет година, ванредни нроФееор ностаје редовни, а илата му је нрва 7000 Франака, н може ее попеги до 10.000 Франака. Студената има просечно годишње на Литпшком университету 1300 (од којих су 160 странада). Ови плаћају школарине 140.000 Франака. У Генту има 700 етудената (125 странада), а длаћају школарине 85.000 Франава. Дисциилина је нримерна. Белгијска влада давала је годишње 120 стииендија за ђаке, и то по 400 динара годишње. Од 1892—1894. године изишло је с белгијских университета 68 доктора философијо и литературе; 519 адвоката; 283 нотара; 24 доктора физичких и математичких наука; 46 доктора нриродних наука; 508 лекара; 291 аиотекар и 33 ннжењора. Од ових су ноложили иснито 4,11°/ 0 одлично, 6,42% врло добро, 14,50% добро и 74,97% са задовољавајућим уепехом.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Утицај Рентгенових зракопа на биљке. Талијанскп ботаничар То1оте1 извршио је низ занимљивих испитивања о утицају зракова на биље, па је стекао уверење да ови делују слично светлосним зрацима. По њему би ова једнакост утицања ишла у прилог хипотези, по којој би х — зрацп били исте природе као и обични светлосни зраци, тј. постајали би вибрацијом (треперењем) етра. Исту слпчност учина опазио је То1оше1 и на најнижим биљним облицима, тј. Ферментима и микробама, чију радљивост успоравају х зраци после извесног времена; дужим утицањем х зраци уништавају поменуте биљне облике. Што су неки аутори добили негативне резултате у овом погледу, по То1оше1-у ваља тумачити тим, што утицање х — зракова мора да траје неколико дана да би се добилн повољпи резултати. П. М. И.

Најновије употребе Ренггенових зракова. — Унотреба Рентгенових зракова расте сваким даном. У Француској служе се царински чиновници нарочитом лорњетом, коју јо изумео инжењер Бедиу, да бп, помоћу Рентгенових зракова, исиитали садржину затворених пакета. У Берлину јс ирошло године основан нарочит државни завод за прегледање болесника помоћу х-зракова. Интересна с.у скорашња истраживања Вг-а ВећгепЉеп-а о развитку дечјега костура. Поменути лека.р снимно је Рентгеновим иоступком руке различите деце: једног новорођенчота, за тим детета од 1 г / г , 2%, 3'/ ј , 5, 7, 9 и 12 година. Из добивених слика лепо се виде постуине промене на ручном костуру. Као што је иознато, костур је састављен из костију и рскавице ; кости не пропуштају Рентгенове зраке, а рскавице их пропуштају. С тога се овим путем ласно може пратити и ирегледати развитак костура, који је у новорођене деце всћим делом рскавичав, а у старијо децо поступно се окоштава. Ну нови зраци освојише, сом медицине, и остале научне области; они се успепшо примењују и у ботаници, палеонтологији, минералогији, металургији, па и у аналитичној хемији. Занимљива су саопштења Вг. Тћегпег-а из Оснабрика у новинама Сћеппкег 2еИип§ од 1897.

г. о унотреби Рентгенових зракова за хемиску анализу. Својим огледима на хемикалијама потврдио је др. Тернер досадашње искуство, да су органска једињења, која се састоје из угљеника, воденика, кисеоника и азота, пролазна за х-зраке; много мање их пропуштају сумпорни и халогени деривати њихови и у опште она органска једињења, која имају у евомо саставу неорганских груиа. Неорганска тела у онште тешко продуштају х-зраке, изузимајући борну киселину, натријов борат, литијев карбонат и дијаманат, који их ласно пропуштају. Даљим огледима је Тернер показао, да су и тела која нам служе за храну и која су поглавито органског састава, пролазна за х-зраке, и то у толико више, у колико садраге мање неиела. Разне врсте брашна, шећера и меда показаше да подједнако пропуштају х-зраке; ну кад се номешаше са минералним додацима, тада се ови ласно познадоше на фотограму, услед њихове слабије пропустљивости за х-зраке. Претилине се понашаху нодједнако; ну додатак соли н. пр. маслу познаде се одмах по слабијем пропуштању х-зракова. Различите врсте хлеба иоказиваху јасне разлике. Најлакше иропушташе х-зраке хлеб од пшеничног брашна, за тпм ражан хлеб; црни, ФестФалски хлеб, пумперникл, беше најмањо нронустљпв. Према томе јо нропустљивост за х-зраке у правој размери са сварљивошћу разних врста хлеба. Карактеристичне беху сликс кавених зрна. Примесе вештачких зрна од хлеба нли глине могу се ласно распознати Рентгеновим зрацима, нарочито зрна од глине дају посво тамну слику, јер инмало не пропуштају х-зраке. Још лакше се могу кавена зрна разликовати од преварних додатака пошто се испрже. Рентгеновим зрацима може се доказати, да ли јо чај чист, или је већ употребљен па за тим освежен помоћу разних додатака. Провара на чају врига со у томе, што се једном већ употребљени чај изнова бојадише граФитом, ултрамарином итд. Ну ови со додаци ласно расиознају Рентгеновим зрацима, јер нх но нронуштају. Овим иутем може се исто тако дознати, да ли су лешници и ораси пуни, или кварпи и нразни. Предмети од мерџана (корала) тешко пропуштају х-зрако; наиротнв ови ласно пролазе кроз смоле и целулоид, којима се нраве иодражавања. Ннје испало Тернеру за руком да довољно освотли Рентгеновим зрацима кокошиња јаја; ну слике разних зачина испалс су врло јаено, тако да се може лако констатовати случајна нровара. Исто тако је пошло Тернеру за руком да покажо како се могу разликовати прави дијаманги од нодражаваних, симилидијаманата: први ласно пропуштају х-зраке, други напротив мучно. П, N1. Или*.

Животиње непријатељи нодморским каблииа. — Премда су дубокоморски кабли омотани са више слојева гутаперке и катрана а преко тога дебелим слојем катрањиво кучине на по том обвијени гвозденим жицама, инак су изложени нападима неких малих и незнатних животиња. Ове штеточине су из класа шкољака и крустацо-а. На ирво место долази Тегес1о. П. V. бЈетепа описује у својим доживљајима (Бећепзегтпегипден) квареж једног кабла, који је био постављен у 1858. и 1859. год. без сиољњег гвозденог омотача и вели да је исте године био покварен сав омотач од катрањиве кучине а местимице и изолатор