Просветни гласник

332

К 0 В Ч К Ж II Ђ

тиња. Упиенине се не може нико ослободити. Број ередњих школа своди се. Директорско је звање стално. Директори имају доста дужности али имају и широких нрава. Онн ће бити душа своје школе. Од њих ће зависнти у многоме васколики напредак њихове гаколе. Плате су им веће од досадашњих плата. Наставнпцп се деле на учитеље, супленте и проФесоре. Учитељи се постављају за језике. Сваки кандидат ироФесорски мора бити најире нриправник две годиие. Принравницима се даје и награда, ако то финанснјске школске прдлике буду допуштале. Суплентура се добија по положеном проФесорском испиту. 0 овом ће се испиту поднети засебан законски пројекат. Он ће бити теоријски и практичкн. Практички испит има ону исту важност коју има теоријски испит. На ироФ. испиту полаже се и методика предмета своје груне. Предавање мора бити наиисано но свима методским захтевима. Оцена се изриче иосле практичног испита. У суплентском звању мора се провести најмање две године. Прва нлата суилентова је 2000 дин. Ако супленат за иет година не добије проФесору, добпја иовишицу плате од 500 дин. Црва проФесорска плата је 3000 динара. Она расте, иосле сваке иете године, са 600 динара, тако да после 25 година проФесоровања, проФесор има 6000 дпнара годишње плате. После навршене тридесете године нроФесорске службе, проФесор има права на пуну пенсију од 6000 динара. Желели бисмо, а п право бн било, да се о.ва одредба овог закона прими без икаквих измена. То иравда захтева, а она треба да нретегне све друге обзире.

Законски пројекти, спренљепи у линистарству нросвете. Поред нројекта о средњим школама спремљени су још ови пројекти: а. Иројекат закона о основним школама; б. Пројекат закона о установи Државног Архива; в. Пројекат засона о проФесорским испитима у средњнгм школама; Измене у аојединим законима. Народној Скупштини иоднеКе се измене још неких закоиа који се односе иа иеке просветне и црквене установс.

Награде учитељима за пољопривреду. Поред награде коју даје сама држава Француска, својим вредним учнтељима-иољоиривредницима, одредили су им нарочнте награде и Француски веленоседпици. Како „Карге(1ак" јавља, тих награда биће тројаких: у новцу, медаљама н динломама. У овом правцу је учињен и код нас лен почетак, који се тако корисно иродужује и ове године. Захвални ученици. — У једном месту у Француској умро је учитељ, оставивши после себе жену и петоро сирочади. Ученици су хтели помоћи децу свогд учитеља. Новаца нису имали, да им тиме нритекну у иомоћ. Најзад закључише, да се одреку својих награда о годишњим испитима и да умоле онштинскн одбор да новац, намењен за њихове награде, да' породици њиховог иокојног учитеља. Тако је и учињено, али ова

добра деца опет нису остала без заслЈ -жених награда. Неки добар човек послао је 100 динара, да се куие књиге овој ваљаној и захвалној деци. И леп и поучан пример. „Напредак".

Учитељ умро од глади. — Узимам из ,ДаргеЉа" и ову вест: У Лорци (Шпанија) умро је ту скоро учитељ од глади. Општина му ннје давала већ неколико година заслужену плату. У „Соу"-у је умрла учитељева жена, од глади док јој је муж био отишао да ироси милостињу. Општина Лорка дугује 35-ци учитеља 150.000 динара — просечно сваком учитељу ио 4200 динара. Од јула прошле године добили су илату само за три месеца. Тако учитељи, а један борац са биковима, чији је погребни спровод био величанствен, оставио је после себе једну „ситннцу" иметак од 350.000 динара! То су доиста тешке прилике за школу и њезино нанредовање.

КИиаИои <1е Реиве^нешеп! вир&чеиг Лопп«? аи Рга18 сЈе ]'Е1а1. Каррог1 1пепа1 ргезеп^е аих сћатђгез 1е§1з1а11Уе8 1е 10 јијп 1896. раг Ш. Нс}ш1иег1, Мшгз(;ге <1е Г1п1егјеиг е(; с1е 1 Хпз^гисИои рићИ^ие. Аппее 1892, 1893 е4 1894. Вгихе11ез 1897, (геотаге. Ово је извештај белгијског министра просвете о стању више наставе у Белгијп за време 1892., 1893. и 1894. годнне. Из црвог дела види се, да држава иросечно издаје на вишу наставу 2/ г милиона Франака годишње. Главни су издаци ови: Плате ироФесорима и чиновницима 1,350.000 Зграде 600.000 Материјал 350.000 Школске и путничке иотпоре ученнцима и проФесорима 125.000 Испитиим комисијама 85.000. Те су суме иодељене на два државна университета у Генту и Литиху и то овако: Гент Литих Плате 660.000 Фр. 690.000 фр. Зграде 100.000 „ 500.000 „ Материјал 155.000 „ 195.000 „ У рубрику материјал спада издржавање двеју университетских библиотека. Сваки университет држи ио 500 часописа и новина, што стаје скоро 10.000 фр. годишње. Паставничког особља било је 31. децембра 1894. године оволико: На университету у Генту у Литиху 45 редовних нроф. 44 редовна ироФесора 6 ванредних „ 13 ванредних проФесора 15 сћаг§ез Ле соиг 22 сћаг§ез (1е соиг. 66. 79. Литпшки университет има технички Факултет, а у философском има одсек и за романску Филологију, чега пема у Генту. С11агце8 <1е соиг постаје носле неизвесног времена ванреднн професор, а као сиољашњи знак тог достојанства добива тогу , а годишња му је плата 5000 фра-