Просветни гласник

331

било је стипендиста па лпдејима и колежима за мушке 5017. Од њих је била 1723, који су имали стипендију, там су изишли из основне школе; 1884, који су били п у основној школи, а свршили су једну или две године које више школе, и 1410, којц су имали непрестано благодејање, т. ј. 29%.

Школе у Италији Шетње с ученицима. — Сад скоро, издао је мпнистар иросвете наредбу, да учитељи морају изводити своје ученнке два иуг у месецу у шетње, а не као до сада једанпут. * * * Број учитеља и ученнка основних школа. Статистички биро у И-галији, за 1884.—5. школску годину износи дата, да је учитеља било 51.137 ; у школу се уиисао 2,198.841" ученик, а на крају школске годиие походило је школу 1,542.75/ ученика. 1895. године било је 2,319.483 детета за школу способна, а иоходило ју је 1,528.837, дакле нехшх 800,000 није одговорило школској обавези. Основ овој појави више се придаје несрећном стању државе, него ли пак нехату од стране родитеља и власш.

Шкоде у Велгији Интернациопални конгрес за техничку наставу. — На овом конгресу који је одржан јуна меседа прошле године у Лондону, заступао је Белгију главни инспектор Ромбау Ваутер. По његовом извештају, у Белгији има 55 ткачких школа за дечаке и девојчиде и занатлијске ученике, са 60 учитеља и 1158 ученика; 63 трговачке школе за мушке, са 605 учитеља и 16172 учаника; 6 спецнјалних школа са 66 учитеља и 537 ученика. За женске има 24 трговачке школе са 235 учитељида и 9539 учепица. Данас има у Белгији 573 завода за техничку наставу, са 1416 учитељских снага п 30236 ученика и ученица. * * * Новчана номоћ за ученике. — Министар унутрашњих дела и .јавне наставе, Шолерт, издао је распис главним инспекторима основних школа, у коме захтева, да се оснују корисна удружења за новчану иомоћ ученика мушких и женскнх школа, као и за 1>аке у нродужним курсовпма. То ће бити нешто налик школским штедионицама, које су тамо уведене 25. септембра 1881. године, и показале су сјајне ресултате, јер само у комуналннм школама било је у тим штедпоницама до краја прошло године 5,725.000 динара. * * * Куиатило за ученике. — Варош Брисел бави се цланом, да иодигне купатило за ученике осиовннх школа. <3а време купања одело ће се дезинФиковати, а рубље ће се опратн и онеглати, те ће тако деца, кад изиђу из купатила, бити нотпуно чиста. Школе у Данској Летњи раснуст. — За време овога распуста шаљу варошн своју децу на ссла, н обратно, сеоска

деца проводе Ферије у варогии. Опрему за путовање даје држава. Децу не прате одрасли. Свако дете носн на грудима таблицу, и на њој је написана цел његовога цута и правац. Копенхаген шаљо нз своје средине 10000 деце, а толико их и нрима. У Мађарској се ради нешто слично томе. А и Француска покушава да подражава то исто.

Школе у Америци Њујоршке вечерње школе. — Поред обнчних варошких вечерњих школа ностоје у Њујорку још и вечерџе велике гаколе (АћепЛ-Ш^ћ-бсћоо^), н то трн за мушкарце, а у октобру ове године отворнће се једна таква школа за жене и девојке. У тим вечерњнм великим школама иредаваће се ови нредмети: латински, немачки, Француски и шпански језик, рачуннца, алгебра, геометрија, трнгонометрија, енглеска граматика, реторика, стилистика, Физика, механика, књиговодство, енглеска лнтература, национална економија и американска историја, ФонограФија, хемија, анатомија и фнзиологија, а и цртање слободном руком. Ако 25 особа зажеле, да се отворе разреди за наставу и којих других нредмета — отвориће се. * * * Педагошки университетски семинар. — Унпверситет варошн Њујорка отворио је пронгле године педагошкп университетскн семинар (8сћоо1 о!' Ре(!а§о§у). * * * Зграда за библиотеку „Колумбија" универзитета. — Пре неколико меседн био је овај универзитет тако срећаи, те је добио на ноклон зграду за бнблиотеку. Тај је поклон учннио Сет Лов, садашњи директор истога университета. Иста је зграда коштала милион долара (нет милиона динара). * * Настава ручнога рада у Љујоршким школама. — Почетком ове школске годпне уведен је у свима основннм и средњнм школама ручнп рад. Исти се еастоји у цртању слободном руком, цртању машина и разних мустара, у колорирању боја воде, моделовању, као и у раду са хартијом и у повезпвању књига. Доб.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Пројекат закона о средњим школама. Пред Народну Скупштину изнеће г. министар нросвете пројекат закона о средњим школама. У овом пројекту има корисних новина за наставу. Годишњи се испити укидају. Заводи се унисиина н школарина. И један и други извор служиће само снабдевању средњих школа училима, намештајем итд.'За 10 годнна најдаље ови богати извори даће ејајне резултате, јер ће наше средње школе бити богато снабдевене у сваком ногледу. Школарина је за богатије неосетна. Њу не нлаћа сиро-