Просветни гласник

330

неповерењем и сумњом: оддучно самоиспитивање је ретко, јер ко.шко је нека ствар сложенија тодико је наша интелектуална слабост извесна! Исто тако, од каквенамје користи, ако научимо лекцију из моралних поука, а не.потрудимо се да ироширимо и обогатимо наш појам о правичности; ако не пречистимо наше знање о личном достојанству; и пе развијемо дедикатност нашег поштовања ирема личпости других? Као што је то већ рекао Моићи^пе, треба се „обогатпти и украсити изнутра"... а о успеху, који какав ученик постигне, цени се не сведоџбом његовог памћења, већ сведоџбом његовог живота: „наша настава би бпла мудрија и боља". Али треба међутим мислити на иотребе испита! Ми их писмо изгубили из вида: један младић, којн је за време трогодишњег школовања напрегао све своје силе, да се образује, а не да се претовари, не би имао рашта илашити се испита. Његов састав из матерњег језика показаће комисији човека у место кандидата. Сиремање за испит, коме је једини циљ корист, осиромаши дух п учиип га неплодним, јер је испит један облик егоизма; васиитач треба да се преда другима, па да се труди, да што боље развије њихове способности а не да претовари њихово памћење знањима, која су иа брзу руку прикућљена: егоизам ученпка, који мисли само на испитјесте, као и у доцнијем животу, знак слабости, медиокритета. Они који само мисле на испит, јесу они исти, који доцније мисле само на себе: то су слаботиње, сиромаси у вољи, брзо исцрпене енергнје: треба нх кудити само тада, ако покушају да своју слабост подигну па степен система, јер ако успеју каткад да замажу очи на испиту, живот, који је племенит само за оне, који се заборављају, строго ће их казпити. Како је егоизам само леност, само недовољност енергије н немоћ, егоиста се осећа понижен својим радовима, а бу г дућност као и садашњост, резервише му само одвратност и бол. Себичњак иавикнут да живи са самим собом, јер сматра свог ближњег за непријатеља, свршава с чамом у друштву тако монотоном, тако средњем У испиту, као и животу, младићи ће у толико више уживати, у колико више буду људи. Од њих се неће тражити оно, што знају, но оно, што су. Јесу ли пажљиви, мисаони, разумни испитивачи, разборити генерализатори ? Свако ће се поклонити њиховој иителектуалној надмоћности. Осим тога, јесу ли госиодари од себе, воде ли рачуна о своме достојанству, тихи и скромни, буду ли поштовали добар глас других? Сви ће указивати ноштовање њиховој моралној вредности, а наставницн ће наћи

у поштовању и љубави своје околине заслужену радост. Како су старешине добро обавештене о таквим наставницима награде ће изобиловатн, на велику Јкалост себичњака, који мислећи само на себе, увиђа да и на њега нико не мисли у добрим приликама, — већ на против свако се чува онога, који се дао заборавити. То исто важи и за испите, јер је успех сигуран за радпике, који нису само на испит мислили, а зависи од среће за оне, који су на њ сувише мислили. То се у осталом да предвидети : да непосредно спремање за испит, коме је једини циљ корист, показује средњу памет, без одлпковања, без виших потреба, без енергије. Ник. Н. Ракић. Из: СонзеПз е1 сИгесИопз ргаИциез аих 1пз(л1и1еигб с(. аих 1пзШн1псе8, ауап*. (1'еп1гег с1ан8 1а у1е.

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Француско.ј Нозајмљивање иоваца ученицима. — Општинстси одбор у /1илу дао је 2000 динара, као суму, од које -се деСје ученицима университета на иозајмиду, а оаи дају часну реч, да ће позајмљене суме вратити. Има много ђака из Париза, који узимају одатлс новац иа позајмицу; све суме, које су позајмљене у Паризу, тачно Зу враћеве. * * * Буџетза јавну наставу у Францускојс — Буџет за јавну наставу 1870. годнне нзносио је : 42,739.515 динара; 1880. г.: 73,643.796; 1890. г.: 136,734.144 динара; 1896. г.: 195,018.342 динара. У Француској је било 1870. године 77 лицеја и 251 колеж са 65.668 ученика скуиа; данас има 100 лицеја и 246 колежа са 89.902 учеиика. — Врло је интересантно уноређивање код университета. 1870. годиие бнло је 5239 правника, а данас их има 5159; медицинара је било нсте године 4159, а сада их има 6455; Фармацеиста је било 1361, а сада 1829. 1870. године студирало је математику и природне науке 293 ученика, а данас их студира 1174. 1870. године било је 238 Филолога, а данас их има 2358. * * * Други интернационални конгрес за университетску наставу одржан је у Бордоу 21. маја 1898. * * * Ђачке стииендије. — Кредит, који је предвиђеи у буџету за државне стипендије, износио је 1887. г. 3,1.14.000 динара. Од 1891. на на овамо умањавао се, те је за 1897. г. утврђен у 2,689.879 дннара. Од тога долази на гимназије н више реалке 2,019.879 динара, на колеже 550.000 днн., и на лицеје и колеже за женске 120.000 динара. 15. децембра 1896. године