Просветни гласник

345

45*

корени. Еад не би било говора у овом уџбенику о главним и адвентивним коренима, онда би ова грешка зар и мања била но птто је сада. Најзад, изгледа, као да еви ови наведени органи имају исту морфолошку вредност, ношто се, на развнјеним биљкама нз њих, разликују три главна органа, — а биљка се развија из њих „исто као из насуљевог и птеничног семена." Према овоме, ови биљни делови, не би били ништа друго до семе, баш исто онако, како се то у обичном говору означује. Што се, овде, индентиФнковало зрпо шпенице зрну пасуља, биће само нетачан превод: 1а угате — семе, нпр. у пасуља, и 1е §гаш = зрно, нпр. у ишенице. Употребом ова четири разиолика органа уиета је нека врста пометње одмах у ночетку насгаве овог нредлета. 'Бацц ће тек доцније имати да проуче крупу, кртолу и луковачу, у одељцима, где им је место. Зар није ириродније место за кртолу у одељку где се говорн о иодземном стаблу и користи овога, а о луковачи јога и при говору о користи меснато одебљалог лишћа? Да се мало више пажње обратило на овај одељак,, деца би и лакше и тачније ироучила бпљку. У овом се уџбенику иочиње пасуљевим семеном, без икакве наномене где се оно зачиње. Зар не би био лакши иут на пр. овакав. Децн се донесе читава, но могућству, свежа биљка насуља, са кореном, стаблом и лишћем, цветом и илодои. Објасни им се три главиа органа: корен, стабло и лишће; по томе цвет, нлод и семе. Спд тек отпочети са развићем семена да би се показало развиће биљке. Како семена нмамо без и са албуменом, то треба нотражити крунније семе на пр. насуљево и од КхсГпив-а. Шспш8-ово семе је велико, организацију је лако нроучити, а међу тнм та биљка свугде уснева без нарочите културе. Избором ове две врсте ссмена, избегава се унотреба пшеничног зрна, једносеменог плода а једним котиледоном. Ири овоме нроучавању ваља упознати ђаке са условима за клијање семена, а за иотиуно развиће биљке ваља обратити пажњу и на другу, нарочиту храну. Нређемо ли на „органе за храњење" и то на одељак о корену, видећемо: да су морфолошке особине корена нзмешане са физилошким особинама; да се овде говори и о нечему, чему није место : „Размпожавање биљака помоћу адвентнвних корена може бити па два начина: сађењем и иолагањем." Баља само иогледати на IV. стр. т. 3. па ће се видетб да је овде говор о „гранама, пресадницама" и „гранама положницама," а ириродно је место, да се о овоме говори, у одељку о стаблу, тамо где се говори о каламљењу. (т. 5. стр. IV и III. 6.). Да напоменем још и ово, да, кад се већ говори о користи разног корења за човека, ваља напоменути и корист коју има и сама биљка иа пр. о користи репасто одебљалог корена, у толико нре што се нре тога говорнло о деноновању материје, за доцније развиће, у зрну, било у котиледонима било у албумену. Да би се ова несређеност у излагању а исто тако и нетачност још боље увидела, ваља ирегледати : „Органе за размножавање." Глава III. (т. 8—14). Навешћу само ово из овог одељка: 1.) „Према расиореду једносполних цветова на биљкама, биљке се називају:

једнодоме, кад имају н мушке и женске цветове на истом стаблу, као храст, орах, бреза (слика 74), кукуруз; дводоме многодоме, кад норед двосполних цветова на једном стаблу има и једноснолних цветова.: мушких и женских" (т, 10. стр. IV.). 2.) „Шишарка је нлод којн је постао стврдњавањем вретена и љусака у женске ресе. Шшпарка је дакле плод састављен пз многобројних мањих илодова. Шишарку имају бор (сл. 109), јела и др. т. 13. стр. 1. а на 3-ћој странн има слика 112 крилата ахенија у јеле." Из овога се види да је шншарка агломерација ахенија? 3.) Т. 14. стр. 2. „Исто тако и од биљке, што се развије од шнеинчног семена на крају лета пе остаје ништа внше до семе." У систематском делу има такођер грешака, нпр.: Т. 16. стр. 3. „Норед кукурека у ово племе долазе и биљке с неправилиим цветовима као жаворњак (1)е1рћшшт сопуоШа), кандилка (АциИејЈча уи1§ап8) и др.... у кандилке су сво круничине лнске нромењене у оструге сл. 127." Ако је тако, онда би и цвет кукурека био ненравилан, јер су и у њега круничине лиске „нретворене у цевасте меднике." — Међу тим вели: т. 9. стр. 3. круничине лиске „ако су једпаке и размерно распоређене међу собом,... иравилна,... а ако су неједнаке и неразмерно расноређене онда се каже да јо неаравилна као у грашка итд. „Гљиве готованке. Ражни жижак (8с1его1шт с1ауи§) је гљива готованка у облику рога"!? (Т. 35. стр. 4.). Најзад има грешака и у самом „Прегледу Линејеве системе" (т. 37. стр. 1.). Према свеме овоме, мишљења сам да се овај понуђенп рад не може, овакав какав је израђен, примити за школски уџбеник. Београд 7 Маја 1898. год. проФ. Сг. Т. Јакшкћ. РеФерат г. Јуришића гласи: Просветном Савету, Прочитао сам рукопис, под имоном „Биљке и наука о биљкама", који ми је Просветни Савет изволео послати на преглед као Ботанику за ниже разреде средњих школа, а коју је израдио г. Светислав Здравковнћ, ироФесор у крушевачкој гимназији. У рукопису се ирво говорп о томе, шта су „Биљке и наука о биљкама". — »Све биљке на свету састављају тако авани биљни свет, а наука, која тај свет изучава, зове се Ботанпка нли наука о биљу" „Биљке су као и животиње живп створови; оне се множе, хране и умиру. Од животиња се разликују"... итд. говори о разликама које се могу опазитн на савршенијнм биљкама и животињама. Пошто јо то изложио писац прелази на „Првн део. — Биљке и асивот њихов. — Глава прва. Делови из којих се једна биљка састоји. — Потребни уелови за живот биљака". Да би унознао ученике са разним деловима које на биљкама распознајемо, писац узима: „семе од пасуља и пшенице, кртолу од кромнира и лук од зум-