Просветни гласник

347

Нигде није разложено зашто су биљке у науци двама именима обележене, а то је требало урадити и за то, што се у тексту налази онолпки број научних имена биљних. У опису „Љутића Вапапси1пз асег" т. 16. вели; „Лишће је прстасто ребрасго и прстасто резано". Чим је лист прстасто рсзан, но себи се разуме да ће н нерви бити тако разгранати... „Напипс. асег нма плод многобројне бодљиве ахеније (сл. 122(?) и 123 1 )" Плод на сл. 123' представљен има Кап. аг\еп818 а то је са свпм друкчија врста љутића. Е. асег има гладак плод. У опису кукурека (НеНећогиз оДогиа) шше „Бише голих без лишћа стабљика носе на врху само ио један цвет а иретасто лишће избија неаосредно из аоданка... п пет круничиних лисака иромењене су у пет девастих медника". На сл. 123. иза цвста види се и дсо листа, ио томе је дакле стабло лиснато. А каХ посматрамо биљку опазићемо да на стаблу има но 2—3 листа и за време цветања, доцније, после цветања они дорашћују. Круница опет има 8—10 (а не иет) цевастих листића ири дну са једиим медником. Писац је овде изнео ио.трешан онис, ваљада, за то што је превео то место из Манжена. Мапдгп у Соигз е1етеп1агге Ас ВоЈатцис р. 223 (по комс је наш писац састављао свој рукопис) описује НеПеђогиз &еНс!из, другу врсту кукурека, која ио Француској расте. А писац рукописа који прегледам иросто је узео опис Француске врсте кукурека и прикачио нашој врсти кукурека. Отуда је онда и изишло да се оиис кукурека не иоклаиа са биљком. После кукурека описује бреберину. Она је међутим по сродности блнжа љутићу, те ју је носле њега и требало оиисати. — „Већина биљака ове Фамилије (Капипси1асеае) обрађује се ио градинама због њнховог лепог и живо бојадисаног цвеЛа". „Из семена слачицс, репице, и др. (крсташица) добија се уље, које се за храну уиотребљује" т. 17. А у поменутоме, Манжеиову делу, иаведеио је: да се уље за храну добива из репица (Вгаззка Мариз В. уаг. о1еПега н ВгаззЈса Кара В. уаг. о1еН'ега) и лањика (СатаеНпа заНуа Сги4г). Слачицу је наш писац додао и још на нрво место ставио, а тиме нам иоказао да се н слачично уље употребљава за јело! У опису булке иише: „Тучак је један и без стубића; плодиик је завршен жиговима, којп га као каква кана покривају" А треба: жигови (4—20) су зракасто поређани по плочасто раширеном стубићу иоврх плодника. „У Индији мак се нарочито гаји ради отровна млечна сока, који се цедн из његових незрелих чаура и стврдњава на ваздуху, те даје оиијум Ученицнма би јасније било да је на ово место пренесено оно из Панчићсве Вотанике стр. 198. Послс, не бн на одмет било, да је спомеиуто да сс мак гаји 'н у Старој Србији и Маћедонији; те би и на тај начин учеиици текли боље познавање Валкаиског Полуострва. „Винова лоза (УШз у1нП 'ега) расте днвља по камењарима, лукама и бујним ливадам.а (вињага), али ее од иамтивека гаји свуда, где год може усиевати... диже се у висину нрихватајући се својим рашљикама за друго дрвеће или нарочито пободенс тачке а круница састављена од иет лисака, које су г ири врху мало срасле.... Винова лоза разликује се у врло много врста , као што су : американска лоза и др." — „Из њега, (плода винове лозе) цеди се сок вино, које је нри умереној употреби најздравије ниће.

Из добра вина може се препицањем добити гииирт, а из рђавијег вина правп се оцат (сирће)". У бујним ливадама не расте вињага. Не гаји се она свуда од намтпвека. Круннчине су лиске врхом срасле те за то н може целокуина круница од ложе да се одвалп. Вињаге има само једна врста УШз ући&га од које су се мноте одлике и сорте развиле. Као нредставнике илемена КозШогае опИсује: ружу, јагоду, впшњу и крушку. Ово племе и дели на толико Фамилија. Поменуте представнике ређа једно за другим а по опису крушке наводи да су с њима сродне 14 биљака и др. Одатле не разбирамо, која је биљка — од тих 14 биљака — и с којим нредставником у најближем сродству. Требало је носле описа иоједииих представника навести и сродне му бнљке.... „Од илодова извесних ружнчница справља се здраво накисело пиће; од крушака прави се водњика, од јабука јабуковача". т. 19. Крушке се целе мећу у туршију, туршија се водом налије ; вода. из туршијаре нешто мало сладн, аи накисела је и зове сс водњика; а од крушака, кад се утуцају, цеди се крушковача. Крушковача је пиће као и јабуковача, само је мало слађа. Ннједно нак ниће није „здраво накисело". „Еаранфил" (В^анНшз сагуорћуНиз) се гајн по градинама а расте и дивљи ио њивама гс ливадама." Пије забележено где су и у коме крају Србнје те „њнве и ливаде" на којима расте ХНапНша сагуорћу!1из. До сада се ннје знало да н та врста каранФила расте дивља по Србији, за то је то и требало означити. Али, ни у Лаконији не расте Шаптиз сагуорЈгуИиз ио њивама, одакле је ао евроиским градинама као гајена биљка раеарострт.... „Круница (у каранФила) је састављена од пет лисака насађених на дугу дршку, нокат." Дршку има лист а доњн сујкени део круничине лиске зове се нокатац. „У Фамилију здравињака могу се уврстити још и ове две биљке: зечја еоца (ОхаНз Асе1озе11а) и лан (Впшт изПаНззпшт) у којих је плод чаура, али састав цветова као и у ждралињака." Помснуте биљке издвојене су у засебне Фамилије баш за то, што имају више белега, које их двоје од Оегашасеае-а. Међутим оие су блиске поменутој Фамилији. За иредставника слезова узет је слез с „округлим лишКем (Ма1уа гоШпсПСоНа)." Кад је ово урађено заборавило се да је Ма1\ т а гоАишШоИа ситнија и ређа биљка од црнога слеза (Магга зПусз^пз ). Ову другу требало је дакле и узетн за нредставника, а тнм пре што има и српско име. —■- У опису номенутог пише: „Чашица је састављена од 5 сраслих лисака и подбочеиа са три слободна ирииерка, који образују тако звану чашицу." А на 12 т. пише: „Више нрииерака близу нримакнутн правој чашнци образују још једну чашицу, која се зовс саољашња чашица, као у слеза".... Панчић вели: слез има двојиу чашнцу. . . . „Илод (у слеза) је крунаста чиура подељена у толико делова колико је окаца било у плодннку; сваки део нлода садржи много котурастих семенака." Писцу није јасно које плодове називамо чауром. Плод у слеза није чаура. Слезов нлод је сложен из многих карпидија у округ сраслих. Свака карпидија садржава самопоједну семку. „Памук расте једино у топлијим крајевима Азије и Африке." А шта ћемо кад доста памука расте по Маћедонији па н Старој Србији а нешто га гаје и у Херцеговнни.