Просветни гласник

337

44*

да је о томе излишно говорити децн IV разреда. Али кад неко хоће да говори онда троба добро да појми гентилну организацију, која је једнака код свију народа у доисторијском времену. 3. На стр. 5. г. писац ломин.е изразе о којима деца ншита не знају, нити ће чути ма где у III и IV. разреду, као: „ Илирскотрачко Иолуострво„римски цар Ираклије," „варварски народи," „татарско-азиски народ ." Међу тим ученици IV разреда ништа не знају, нити ће учити у том разреду ма шта о Трачанима, Илирима, Римљанима. Исто тако нигде неће имати прилике преко целе годино да чују који су то народи варварски. Према томо то или није требало унети, или кад је унесено, требало га је објаснити. 4. Није било потребно на страни 7 помпњати Моравску ни град моравски Велеград. 5. Г. нисац на стр. 9. у чланку: Стеван Бојислав Доброслав вели у другом реду „после смрти Јована Владимира," међу тим раније нигде ни речи није било о зетском кнезу Владимиру, те се деца морају чудити ко је тај Јован Владимир. 6. На стр. 11. у чланку о Водину излишно је номињати напад Пормана иа Грке, јер нит деца знају ко су Нормани нити им је потребно да ма шта о н.шца знају. Чак ни помен није нотребан. 7. На страни 12. цео претпоследњи пасус није испричан оним редом којим су се догађаји дешавали но је иснреметан. 8. На стр. 46. и 47. чланак о Босни и Херцеговини опширан је и не слаже се са оним што ирограм тражи, јер по нрограму треба изложити историју Босне за владе Стевана Томашевића и њену проиаст с кратким напоменама о процасти Херцеговине. Међу тим г. писац је то друкче учинпо, те се огрешио о оно што је рекао на насловној страни свога уџбеника, да је рађен но новом наставном арограму. 9. Сувишно је за један уџбеник основне школе оно што је г. писац казао о „Државном уређењу н животу Срба од Немање нропасти(!) нод Турке." Особито на овај начин, како јо то он изнео. Дакле излппшо је све оно што је речено на стр. 61, 62, 53, 54, 55 и 56. Ова грађа само мало боље разређена подноси тек за IV разред Гимназија, а никако за IV разред основних школа. 10. На страни 99. говори г. иисац о обнови српске краљевине, па ннже наводн и узроке са којих је Њ. В. Краљ Милан дао оставку на престо. Пије моје да одређујем^да ли је г. писац те узроке тачно изнео, а најмањс данас. Ови су догађаји тако свежи, а узроци тако различни да се о догађају н о личностима само може регистровати у једном уџбенику, али никако и тумачити или критиковати. Сувременици бележе само догађаје и узроке догађаја, а оставља се потомцима да они о њима донесу суд итд. Осим ових недостатака овој књизи као уџбенику имам да замерим и то што се у н.ој налази доста хронолошких грешака, иа исто тако и историјских. Хронолошке су погрешке: 1. На стр. 12. г. писац вели да је Бодин побио своје рођаке и ратовао с Дубровннком 1097. а то је међу тим било 1096. 2. На сгр. 14. г. аутор вели да је Немања добио Дубочицу од грчког цара Манојла 1159, међу тим он је те године тек ностао жупаном. Поред ове хроноло-

шке грешке г. писац је учинио још једну. Рекао је да је цар Манојло дао Немањи Дубочицу у личну својину (тамо стоји имаовину), међу тим то није, већ му је то дао у аородичну имаовину што тврди и сам му син Првовенчани, пишући живот очев. Он тамо вели на једном месту: „И отлучив јему от земље своје дает јему рекомоју Глубочицу глаголе: тебе буди и семену твојему ио тебе во веки, ни с ким не сообштено ни с мноју ни ио мње с ближњими мојими 3. На стр. 15. вели да је пораз Немањиа на Морави био 1192. међу тим он се десио 1191. 4. На стр. 16. вели да је Немања иреминуо 1200. године међутим он је преминуо 1199. 5. Измирење између Стевана и Вукана није било 1208. како вели г. писац, но 1207. 6. На страни 21. тело Св. Саве није почивало у Милешеву око 800. година (ово мислим да је штам. грешка) но 358. И није спаљено 1595. како вели г. писац, но 1594. Узгред нека је овде иоменуто и то да писац ннје нреставио узроке праве услед којих су Турци спалили Савине мошти. 7. На страни 50. г. писац износи чнтав низ година одређујући од кад је докле који владалац из нороднце Немањића владао па је п ту учинио по неку хронолошку погрешку. Тако краљ Владислав није сгупио на престо 1234. већ 1233. Краљ Урош није отео престо од брата Владислава 1243. већ 1242. Уроша није збацио син му Драгутин 1277. већ 1276. Цар Урош мислим да је владао не до 1367 већ до 1371. (али ово је за нисца још недоказано). 8. На стр. 59. писац вели да је Пећска Патријаршија укинута и присаједињена цариградској 1763, међу тим то је било 1766. 9. За везира Београдског Пашалука после смрти Хаџи-Мустај иаше дошао је ага Хасан-иаша, али ие 1801. као што тврди г. писац но 1802. год. итд. Од историјских грешака у овом г. Убавкићевом уџбенику такође номенућемо само иеколико: 1. На стр. 27. г. нисац вели да је Стеван Дечански после велблушке битке спојно само оне српске земље са Србијом, које су тада биле под бугарском влашћу, а те су: Ниш, Велблужд итд. Што излазн да је Велблужд био нод Бугарима. Међу тим то не стоји. Но је био у саставу српске државе, па кад су Бугарн ирешлн нреко срнске границе, ночелн су палити и иленити, па су допрли до Велблужда, где их је сусрео Дечански са Душаном. 2. На стр. 28. аутор тврди да је Душан освојивши Арбанију ноставио тамо за намесника десиота Јована Оливера. Међу тим зна се да је Олше.р остао до смрти у Овченољској области, где је иодигао н леп манастир аранђеловскн у Леспову. 3. Г. Аутор свуда зове Душанова брата по оцу Синишом, ^еђу тим он се у сноменицима свуда зове Симеон. 4. Г. иисац вели да је 1353. цар Душан освојио не само Београд и Мачву но чак Срем и Славонпју до Осека (стр. 32). Мн би ради били да нам I'. писац докаже да је икад Душан прелазио с војском Саву, а џаба га било да је освојио Срем и Славонију до Осека. 5. Исто тако радо би знао кад је Душан иокорио Босну, мањ ако г. писац ту не разуме оне јужне крајеве Босне и неколико градова, кад је 1350. године