Просветни гласник

наука и ЖАТЕМАТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ПЕДАГОХШф - МЕТОДО^ЛОШ^А СТУДИЈА НАПИСАО Др. Сигмунд Гинтер, лроФ. на техн. В. Шк. у Минхену ПРЕВВО Ђ. Анђелковиђ, цроФ. I. Веоград. Гимназије (овршетак) 14. Кронологија Од оних дисципдина које из спољних разлога могу прииадати математичкој геограФији и ако она има астрономску основу, — имамо још да говоримо о кронологији и календарографији 1 ). Да би се могли разумети принципи рачунања с временом сваком току звезда онда су довољна она знања која се находе у елементарном астрономском уџбенику ио нашем обележеном начину. Према овоме можемо ученика упознати са разним Формама календара. још из старијег времена. Гимназиста је нешто тим упознат при читању самих класика али мимогредно. Ваља дакл е узети египатски календар који је, према иовијим испнтивањима био прототип за реФорме Цесареве и Созизигенове, за Грчку за коју је извео Метон. Тако исто је утицао егнп. календар и на староримску Форму који је брзо постао нескладан са појавама па небу и најзад на календар који је представљен оријепталним циклима а везан за месечеву годину. Гелативно велику заслугу Јулнјановог календара ваља признатп али се не може прећутати нетачност трајања године тако да се и он мора реФормисати. Ако се међу тим уђе у испитивање и грегоријанског календара онда се н ту мора имати поузданије знање за његове норме. Тамо где има довољно времена могу се узети хронологијски специјалитети као што су: круг сунчев, недељно слово, епакта итд. Све је ово било нотребно да се за сваку годину тешкпм рачуном израчуна 2 ). Данас се служпмо Гаусовом ускршњом Формулом којом се кронолошја у школи са свим доследно и завршава. На жалост ову Формулу није ') Можда би бидо згодно да се овде узме и наука о иројекцији карата. Ова.ј одељак би по мојем мишљењу дошао у матем. географију. Ако би дакле наставник хтео да предузме мрежање са геометр. гледишта врло ће му угодни бити ови списи; ^оергИг, 1.еШ'а(1еп Лег ^ т е(;2еп1,\таг{'81ећге, Ве1ри1§1884. Вге18Уи§, Баз Уеге1пеп (1ег ки^е1Пасће №• 6га(1пегегПлуиг^е 1.е1р21& 1892. 2 ) Упореди: Вегшапп, 2иг Већаш11ип§ (1ег ЕпШећип&з{дасћјсМе ипвегез Ка1епс1ег8 и Хигћопбеп, 2иг Уог§ебсћ1сћ1е (1ез ^ге§ог1аш8сћеп Ка1еп(1аг8, \Уагепс1огЈ, 1884. г.

настава 365

могућно доказати елементарно. а о њој се може толико рећи да је добивена тешким трудовима душевнога рада. 15. Апарати за доказивање у Матем. ГеограФији Још из давних времена сви апарати који су прављени јесу дело оштроумља да би се простијем уму изнела на видик јасннје извесна појава у простору коју је иначе тешко представити. Те су справе дакле од велике користи за студију математичке геограФије јер олакшаваЈу разумевање и хватање правих односа. Али свакојако, ми ћемо у прилог апарата говорити у два правца, и то о апаратима који су иеопходно иотребни за наставу, а и о онима за које мислимо да је лепо имати их. 0 том који би се анарати могли употребити ваља да одлучи сам наставник с обзиром насвоју спрему и с обзиром на претходно образовање својих ученика. Ну ипак, ваља се клонитп сувпше ревносне употребе тих спомоћннх средстава. Наставник не треба да предвиди да је његова жива и јаспа реч и цртање на табли нод свима осталим угодностима најочитија настава, док манипулација са апаратима ретко кад да испадне потпуно чисто 1 ). Ми полажемо веома миого на коректан цртеж на табли. Овај цртеж постаје поступно пред учеником и не можемо пропустити ирилику а да не напоменемо да је прп таквим цртежима потребно имати разнобојне креде, јер им је баш ту згодно место за употребу. Не поричемо да су при цртежу шестаром и врстаром потребан јачи рад и иаирезање наставниково али пред коришћу ову жртву не треба сматратн као велнку. У осталом шта би било са гаколама које не би биле у стању да набаве пзвесне апарате? Ми се надамо да ће нам се због ових речи које су плод нашега искуства — замерити што желимо да се у предавање уносп више лични рад нити заслужним педагозима мислимо стајати на путу, што скрећемо нохвалпу пажњу да са инструментима чине олакшице дечацима и младићима који се уче. Ми о том само с тога тако мислимо што смо ради да се увек на првом месту находи личност и наставничка енергија, а тек носле модели који и онако сами за себе говоре. Справа за доказивање вреди само у рукама добра наставника. ') И кад би био много већи број оних који умеју тачно руковати апаратом ипак, код самог апарата има нечега што смета разумевању ученпка нарочито они који су комиликованији те обузму ученицима иажњу својим сноредним деловима тако да се главна ствар и не упозна. По томе се ваља клонити веома сложених и шарених аиарата.