Просветни гласник

наука и

и у опште образованије женскиње. Тај део се под ијколским кровом налази до б.аизу своје двадесете. Сме ли се помислити, да бп тај нравац васпптања нашег женског подмлатка био само С изифов носао? Социјална васпитна срества. Није ново, а изгледа незиачајпо, налагатп оду дужност, да се приближи својој кћери, да се о развпјању њене душе готово систематски брине. Сви оцевн су дужни утицати иа образовање и васпитавање својих одраслпх и недораслих ћери у толико, у колико им то налаже њихна (очинска) нацијонална и грађанска дужност. Да се тако чини, вели писац, не би девојке и све неудате женскпње веровале, да се духовно и карактерно образовање постиже само на универзитету или испуњавањем какве корисне проФесије. То је очајна обмана, а презирање породична живота, то су само штетне модерне теорије о женском васпитању, то може иматп места само код немарљивих родитеља који своју дужност разумеју само у материјалном старању за децу. Неизбежно је начело: да родитељи треба да васнитавају своје кћери до двадесете годиие. Мати нека бди над врлинама своје пеискусне ћерке за коју годину више, не бојећи се тога, што је не може истаћи одмах као званичну кандидаткињу за удају. (Доба удадбених година просечно се пење са развићем културе. Нека се тога ради ие боји. У „културним земљама", вели писац, стоји то доба на 26 годнна). Писац свраћа пажњу и на врло важно неговањс здравља и неговање фантазије. Против болесне осетљивости Фантазије преноручује дружење са вршњацима. — Онда долазе посматрања о браку. Литерарко-естетичко васпитавање. Неслажећи се с Бебловим и Нордау'овим резоновањем обраку писац се, сасвим природно, и овде разилази с њнма. Бебл просто каже, да је „најбесмисленија и најрђавија система васпитања женског та, по којој се жени предаје музика, литература, ноезија, религија итд.; снеЈ што развија у ње осећаЈност и Фантазију. Људи, који се брину о женском васпитању руковођени су само својим предрасудама о природи женског карактера и иоложају жепе у друштву и животу. Те предрасуде немају ни мало основа у културном развићу. Мсторијски је Факт, да су физичке и интелектуалпе разлнке између човека и жене, у нрвобитно доба, много мање бнле, него данас. Жена човеку нију устунила у умшш силама и способностима; као што је на нример било у Германији. Жени треба донустити слободну умну борбу с људима". Гђца Хаген ступа одмах са својим гледиштем на литературу и уметност речнма; да су то пси-

настава 371

холошка најмоћнија срества за образовање и васпптање, а као најповије психол. васпитно срество и признато. Иротивници литерарно-естетичког образовања н васпптања женског, гледају, дакле на њ' осуђујући га по своме, било да се оио изводи с планом или без плапа. Онн само упућују жеие на^ путеве научне, на духовну борбу с људнма. Али модерни педагози приписују му простран утицај на развиће духа и осећања код омладпне, не изузимајући женскпње. Оба наша писца износе вредност овога васпитног срества, наглашују&и утицај на морална и народносна осеКања. А струја, којом жене стреме у духовну борбу с људима, мождаје, по свом крајњем смеру, културно већма непрпјатељска него све остало, које наше време покрећу. — Интересно је и ово: писац познаје једну од немачких престоница, у којој младе девојке не смеду читати Шексиира, а да не доведу у опасност своје добро име. У Енглеској познавање Шекснира и библије знак је свестране образоваиости. У Немачкој, по уседеличком моралу, библија сасвојом светом моралношћу нема места у васпитавању девојака. 1)г. Шилер у ИашЈОиск <1ег ргакИзскеп РМадодгк напомиње, да чнтање бнблије у школама, има штетан утицај на нодмладак. „Избор места за читање (из библије) традицијонално се негује међу омладином", итд. Разуме се, литература н религија постају без васиитие вредности кад им се нарочито даје карактер површног срества за задовољство. Књиге тако напнсане свакако су штетне. — Озбиљна расправљања психол. *нробдема тако исто су пеподесна лектира за младе девојке; оне их не би могле потпуно разумети ; постале би за њих опасне. Али немачка литература није сиромашна у делима која потпомажу нсихолошко образовање подмлатка. Матере и васпитачице дужне су познавати литерарне производе од којих ће бирати лектиру за своје кћери. Треба још да познају детиња својства, па и према томе да бирају: лектира опасна за живахну, Фантастичну природу врло је добра за Флегматичиу или хармонично развијену. Ирепоручују се немачка класичиа дела, (народни, или уметн. ироизводи), делимично или потпуно, према томе, шта се отуда може одабрати за девојку; даље, биограФије, одломци из истор. дела, ваљана дела из стране и домаће лене књижевности. Тако, нзвесна дела Џорџ Елиота (нпр. Воденица на ФлосиЈ. Лујзе v. Франсоа п Осипа Шубина; јер ове три жене, вели, гледају на живот врло високом моралном озбиљношћу, строгошћу, а исто доба расуђују са по све истинитим хришћанским милосрђем, које омладини треба и представити као идеал високе вредности. Ма да н