Просветни гласник

342

ГАДЊЛ ГЛАВНОГЛ ПГОСВЕХНОГА САВЕТА

ноће погрешити, ако г. мипистру препоручи, да одобри молбу молиочеву. —

II. „Смиље". У овој књижици садржина није само морално-иоучна, као у иретходној, него и: патриотска, привредна, па чак и језиковна. Има састава у прозн, басана, прича и чланчића, и песама. Много од овога градива већ је до сад штампано у више школских и нешколских књига и листова. Али деца, која први пут ушчитају и те и друге комаде у овој књизи, са задовољством и с коришћу ће то читати. Са задовољством за то, што су ирозни комади махом у забавном облику, а с коришћу — што се или при крају изводи или сама собом каже многа корисна поука. Језнк и иравопис у овој књизи, и ако местимице не могу издржатл критике, ипак су у главном правилни. Главни Просветни Савет може ирепоручити г. министру, да одобри и ову молбу молиочеву. Захвалан на поверењу Момчило Иванић нроФ. I. беогр. гими., редовни члан Гл. Просвет. Савета По саслушању реФсрата Савет Је одлучио, да се ове књиашице приме за поменути цшб . РеФеренту је одређено четрдесет (40) динара у име хонорара. XI. Прочитан је реФерат г. Стев. Јакпшћа о делу „Котаника за ниже разреде средњих шкода" од Ђ. Козарца. Тај реФерат гласн: Главном Просветном Савету

стом, родом (који се одређује тек на 17. и 18. страни) и племеном (које се одређује на стр. 22.), чија је одредба и непотпуна и погрешиа на стр. 7. Ближа одредба органа није свуда добро изведепа; да би се о томе увери.ш ваља само упоредити карактеристику корена напр. ла стр. 1. на стр. 9. и на стр. 122. итд. Најзад морфолошке и Физиолошке особине иоједииих органа износе се без икаква реда. Све се ово готово овако понавља и при опису других предс-тавника разних илемена. „Кратки преглед органа у напред описаних биљака" (стр. 61—62 и стр. 104—105) који се налази у овоме одељку не само да није изведен као што је то и у другим страним уџбеницима, тј. резиме морФОлошких па и физиолошких особина разних органа, који би ученицима олакшао нреглед свега онога што је важно да се запамти а што се учило, но на иротив. Он им отежава изучавање и одстрањује их од ботанике. Просто набрајање разноликих органа и многобројни наведени иримбри за сваку морФограФску особину, као шго је овде случај, није ништа друго до бескорисно умно оптероћење ђака. Да је ово овако ваља поглодати на ове прегледе нанр. под : „III Лишће..." стр. 61. Одељак за овим носи наслов : „Ботаника и подела биљака". Материјал у овоме одељку, псто тако као и у прођашњем, није добро расиоређен. То се види из овог: стр. 116—119 „1. Ботаника је наука... 2. Подела биља. I. Семењачице... II. Трушњачице. 3. Семењачице. (Овде се говори иогрегино, о организацији семена 117). 4. Трошњачице .. ." Ио овоме долази „напомена: у семену неких цветница где што се пометну котиледони и коренак, као у каћунка". Ова напомена, као и све оно што је наведеио иод бр. б. „дцкотилке", 6. „Монокотилке". 7. Биљке с голим семеном или чотннари", требало је доћи нза става 3. као што је писац мало више иод бр. 1. изнео. Сом тога, изгледа, да ово три груие, овако како. је сада, имају исту морфолошку вредност. ,9. Подела ботанике. — Органограсрија (морФологија) или наука о облицима биљних органа: . .. систематика,.. Анатомија;... физиологија;... дијагноза ...; географија б ...; налеонтологија б ... Кад со узме да је органографија један доо анатомије; да јо дијагноза сродство у систематици; да је све то саставни део морфологнјо (наука о об.тку и структури биљака), онда се види да је нисац уиотребио излишних речи, термина, и опет нетачно изнео поделу ботанике. , Органорафија биљака цветница (фанерогама)", 1. Биљни органи 1. Сви се биљни органи могу свести... на корен, стабло, лишће и длаке. Наиомена. — Чашичине и круничине лиске, прашници и тучкови су.... преображено лишће. 2. Лиснату гранчицу, као један део стабла, иазваћемо брст Нуаољак је неразвијен брст стабленце му се и не види. Наиомена 1. Биљке се размножавају не само семеном већ и положницама, гранчицама и нупољцима,.. каламљењем... Напомена 2. говори о чену, о ченку. 3. „....биљни стожер... (корењи стабло)... лишће... Биљни стожер расте на оба евоја краја; врхови су,

Ирегледао сам дело: Ботаника за ниже разреде средњих школа, написао 'Б. Еозарац, II. издање са сликама. Београд 1894. год. Цена 3 дин. Овај уџбеник ми је иослат на ироглед н ако су мотребне какве измоно и ноиравке — да у исти унесем. Научно градиво, унето у овај уџбеник, тако јо несирегно распоређено, да и с најбољом вољом ие би се могао овај расноред бранити. Почиње са прегледом појединих племена (сиет. ботаника 1—116); Ботаника и подела (116—119), ОрганограФија биљака цветница (119- • 147). Преглед Лин. сист. (143), кратки иреглед природно системе (154.). ГеограФско распростирање биљака (156 - 157). Племена нису сређена по природпом сродству, што се може лако видети, ако се унореди ред излагања појединих илемена или само — што је прегледнијо — садржај (стр. II) са кратким прегледом оне природне системе (стр. 154.), коју је усвојио нисац. Овај одељак, који је и највећи, без икаква наслова, отпочиње оиисом: „1. Љутић... Род ЉутиКи... Племе ЉутиИево ..." стр. 1. Овде се говори о органима и њиховим особинама; одређује се врста; ту се налази иреко 60 ботаничких термина; помињу се многе „сродне" врсте без нкаква рода. То се све налази на стр. 1—9, рачунајући и слико. Овде се иочиње са вр-