Просветни гласник

402

НАУКА И ТТАСТАВА

У лроценту бидо је ученика у реалкама: ОД 1'0ДИТЕЉА : БЕОГРАДСКОЈ УЖИЧКОЈ у ОПШТв свештеника • • — — 41" 18 чиновника • ■ - 42-86 33.33 наставника ■ • • — — трговаца ■ ■ • • 28-56 — 23'52

занатдија • • ■ • 2Г44 — 17 65 слугу — земљорадника • • 7-14 66-67 17-65 У београдској роалцн било је највише чиновннчкнх сииова, а у улснчкој земљорадничких. (Наставићо се)

НАУКЛ И НАСТЛБЛ

КЊИЖЕВНА НАСТАВА У НАШОЈ ГИ|НАЗШ — КАКВА ЈЕ И КАКВА ТРЕБА Да БУДЕ ОД М. К. Драгутиновић.а ПРОФЕСОРА II БВОГГАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Нов закон о гимназијама повлачи собом и промену наставног плана. Мора се мењати п распоред иредмета по разредима, као пгго се мора друкче разместити оио што има да се пређе из иеког већег предмета у разним разредима. Оваквим ретким нриликама треба се користити, да се у гимназиској настави исправе сви они недостаци, које смо сви опазиди и који су пречиди усисх наше средље шкоде. То пије тако ведики посао. Пред нама је ведико искуство; пред намајеобилат рад ПрОФесорскога Друш-пт; пред нама су тодики радови наших шкодских људи у „Просветном Гдаспику" и „Наставнику". Треба ироценнти сву ту грађу и саставити наставни ндан, који ће бити што бољи, да би био што кориснији и што трајнпји. Нека сриска средња школа, која је дада толпко знакова о свом жпвоту и која је и досада учииида много добра народу нашем, осетп благодат сређенОга, и наиреднога, стања! Нека српска средња школа буде једном уређена како треба — ц. ирема сувременим педагошким захтевима и према нотребама српског друштвеног живота! Ади да бисмо добили средњу наставу још бољу од ове, која је у гдавном бида добра, потребно је да се сада, за времена, док се још не утврди стадан програм за средњу наставу, додирну и нроуче сва она главна пптања која се тичу наставног плана. Ако се наставни пдан не утврди с највећом обазривошћу и не пропрати потребним објашњењима и упуствима, — и ова нова реФорма, може имати све рђаве особине прпвременога стања. А позиато је коднко је привременост гатетна свуда

где се захтева највећа сталност п сређеност, што је по најире потребно школи и њену животу. Овоме чданку намера је да се позабави једиим од пајкрупнијих питања средњега школовања: књижевном иаставом. Вреди разгледати како данас стоји та у сваком погледу знатна настава и нознати какве се измене и поправке могу извости у њој, на добро целокунног средњег образовања. I. Садашња књижевпа настава у нашој вишој гимназији никако пије тако добра, да нас њен успех може потпуио • задовољити. А успех књижевне наставе, као и успех сваког главнијега предмета гимназискога, огдеда се најбоље иа иснпту зредости. Треба само загдедати у статистику испита зрелостн, коју је за девет година израдио статистичар министарства нросвете, г. Зарија Иоповић, 1 ) иа да нам бројеви најочитије покажу недовољан успех (управо неуспех) књижевне наставе. Када се средње оцене из историје српске књижевности за све ове године пореде међу собом, онда се види да се успех на писменом испиту кодеба између 3 .8 и 2 .5, док је успех на усменом испиту привидно бољи, — он се кодеба између 3.8. п 3 .5 У стварп наши приправници полажу мало боље писмени испит из књижевности (средња оцена З.31) него усмени (средња оцена З .24). Када се пак пореди средња оцена из историје српске књнжевпости са средњом целокупнога испита (З.57) издази да успех из историје српске књижевности (З.54) изостаје чак и иза средње оцене целога испита зрелости. 2 ) 1 Просветни Гласник, године: 1896. 1897. и 1898. 2 ) Неће бити на одмет исиисати средњу оцену (како смо је ми иирачунали) из свих иредмета, из којих се иолаже ис1шт зрелости. 1. Физика 3.87 — 2. историја 3 .81. — 3. немачки 3 .55 — 4. сраски З .51. — 5. Фраицуски 3 .52 — 0. латииски 3 .51. — 7. математика 3.42. Средња (Тцена 3 .5-.