Просветни гласник

420

наука и настава

до сада; њу је ноглавито заменила пндустрпја са својим машииским гранама. Ипак, у иркос свима таквим и другим модерним теоријама, вели писац, сме се тврдити, да је родитељска кућа место, где се мора положити основ па кћерино васиитање, и спрему у економ. области. ЖрАјот се састоји из ситница, и онда је управо питање о домаћој, и даље о општој срећи, да ли ће се и кћи спремити и извежбати у својим дужностима, а ту су и оне безбројне маленкости у кућеипом раду и заједничким интересима у породици. Све што млада кћи треба да зна у кући, не може се изучити за једну недељу, или годину. Свакојако образованија кћи бнћс и у кући окретнија. У временима и земљама где се „кућарство" могло водити и без позитивног знања писања и рачунања, родцтељи су били у праву, да своје кћери рано удају, или да их упућују на самосталне иослове. Такав поступак само је акт саможивости очинске. Девојцн треба дужи рок оставити да се прииреми за обавезе, које јој модерна култура ставља као будућој матери, домаћици и васпитачици. У Немачкој за сада нема. виших школа за сирему девојака у домоводству. Теоријска пак спремања у тој обласги су без практичног смисла. Праве домаћичке гаколе тек се стварају. Женска друштва ту обично узимају активну улогу. С друге стране немају Немци потиуну теорију домоводства. Питање је још, докле може трајати кућевно васиитање и образовање кад се има пред очима принрема за самосталну зараду. И младић ретко бира себи позив пре своје 20. године. После 20. год. девојка је доиста у стању још да учи, ако се на \ то одлучи. Ваља смањити женски број пролетаријата у всштини и литератури. Колико њих живе од вештине, уметности, литературе без праве спреме и позива! Тога пролетаријата има већ и сувише у Немачкој, То се види нпр. и у потпуној оскудици у добрим прегледалицама за извесне предмете индустријске и ручних вештина. Има много цртача технички веома извежбаних, али они раде по школском систему; самосталних композиција, за које треба духа и образовања, врло је мало. Тако је и у сликарству. Цртачица мустара може боље да живи од амбицијозне сликарке, јер може годишње да привреди знатну суму новаца, па да и своју иородицу лепо издржава. Али то није доста. Од интелигенције цртачеве и појединих радника зависи вредност пак текстилне индустрије. У интернацијоналном надметању у тој грани побеђује иародпос/г, која је најбогатија у народним п оригиналним шарама. Кад нам породица спрема своју ћерку и

за самосталан опстанак, нека јој донуни образовање добром спремом и у цртачкој вештини. Није доста умети цртати, већ треба имати духа н снособности (а то нпје само дар), да се и ново ствара. Нека женскињс у томе испредњачи, нека надмашп људе, и Јгека тако помаже и себи и чисто народно добро. И. у овој књизи ево се виде свесне, јасне тежње нем. Јкенскиња, да прихвати посао, који је као сгворен за њ; неговање и усавршавање орнаментике, ручних вештина, нар. индустријс. Још и ово: „за сваку жену потребно је да мисли и да ради, била удата илн не (вели .,1 егуие). Та двојна потреба показује нам чисто женина права на индустријске п на слободне радње. У Паризу има иљадама жена, које обдарене оним Француским укусом, преображавају злато, свплу, цвсће, и сваке године привлаче у наше вароши толике сготине милијуна. Ирема трговкињи стоји сиротна девојка високе буржоазмје или илемства, без мираза, и без срестава да заслужи мираз, искључена из ручних послова својом навиком, напуштена у слободне радње предрасуда, некорисна другоме и себи". Морамо се још зауставити и на овоме: претпостављамо, да свака свесна и образоваиа Српкиња јасно зна, ма и с примесом неког грког осећања, да морамо силно тежити, да сачувамо свој народни тип и дух, а да народ и културно напредује са. осталима, и да се одржи и ојача међу њима. Породица и школа без" сумње ту могу врло много. Али наша породица губи своје традицијоналне врлине и основе благостања, а школама требају основне реФорме, да би одговарале савременим потребама. Мислимо, разуме се, школе за образовање женског подмлатка. Узмимо овде у обзир само индустр. школе. Немамо их. А наше женске радничке школе ваља реорганизовати па да имају праве вредности за наше прилике, а заиста и за народну будућност. Народна орнаментика би могла у тим школама бити примењеиа корисно. Орнаментски мотиви наши дали би нова живота и неочекивана полета народној индустрији, те би се и са страном надметала. Но каКви су нам појмови о значају орнаментике за нар. индустрију? Породица и школа у том погледу могу да развијају појмове и укус нашег женског подмлатка. На по се треба водити овде рачуна о ванредној даровитости Српкиња, о којој се сваким даном све више осведочавамо. При том, нагло повећавање броја ученица виших женских и радничких школа може се узети још и као доказ, да се тежња за зарадом и потреба самосталног опстанка све живље осећа у нашем женском. свету. Корист од самосталног рада и зараде брзо се увидела. Журба