Просветни гласник

НАУКА

И НАСТАВА

421

да се до ње дође, као пламелг је дохватила знатан број породица, па чак и сеоских. Појава, којом, тако рећи, ваља управљати. Доста је осетна ту и жеља, да се угодније и мекушније поживи. Главно је, да женекиње наше жели и може да ради, често боље и од људи. Али отворите им и друге пролазе, кроз које ће се наћи и на другим, за жене створеним, пољима рада; овамо ће се навала стишати, а тамо ће их потреба и корист стално привлачитп. Пе мора ту држава да буде прва, која ће бар огледе у томе да прави. Поједииди, друштва, општине имају ту првенства; не може држава бити осамљен чинилац, који помера и управља општи напредак. Ни код Немада није све у најбољем реду, али многнм својим установама и покретима свога лсенскиња могу нам отварати очи, упућивати нас, да н ми о себи мислимо. Ван сваке сумње, индустриске и домаћичке школе у начелу су нам потребне, практички изводљиве. Ван сумње је, да би се и оснивањем таквих и других установа за рад дошло до корисног обрта у нокрету нашег жеискиња. Али чиНи се, да је веома тешко доћи до какве стручне .школе за дртање, до каквог хируршког завода, до курсева за безбројне и Фине ручне радове, за грађење вепггачког двећа, плетење сламе итд., до школа за крпљење, прање рубља, кување, до забавишта (о којима ,је I'. Ј. Миодраговић писао и у иознатој засебној књиасици) итд. Има доста установа у којима жена може да употреби своју снагу и спрему, а сиромашнији уз то да нађе и сталан извор самосталне зараде. Природно би било, да чланови женских удружења, учитељице, угледне госпође, по природи свога, у неку руку пионирског, положаја, узимљу намерна учешћа у покрету нашег женскиња. Знамо, да није само држава позвана воднтп бригу о томе, хоће ли свака кућа имати увек у свом лоицу кокошку. Приватна предузећа у културним земљама имају улоге од видних користи. За установљавање оваквих школа и завода свакако треба и познавање свега, што се у том погледу у културнијим земљама ради; уз то треба умети мислити, мислити и хтети. Наше женскиње могло би да буде врло добро обавештено о таквим установама и женском нокрету у страном свету; тако добро, као и у стварима моде. У погледу самосталног зарађивања, стручно образовање женскиња доиста је потребно; у привредном смеру оно само по себи излазп као потреба. Је ли неко позван да неки посао ради, хоће ли од њега да живи, треба да га добро научи, у интересу свом и у ннтересу општег добра. Лична за-

нимања треба да имају то заједничко: да и опште користи и добра потпомажу. Све иптезимније се жена лаћа привредног и и јавног рада, у ошнте, рада изван куће. Али који су радови жени намењенп, и с друге стране, које јој радове треба допустити? И у Немачкој о том постоје многе неостварљиве и штетне теорије, и праве су забуне по свима областима рада женскињу одрођеног и нристуначног. Нпр. у цртању и сликарству, што с.чо напоменули. А да се нпр. у тој врсти рада нађе правилан пут, да се постигне прави успех, нека је породица место, где ће се добити бар прве припреме за стручно занимање тим вештинама. По обичном данашњем васпитном обрасцу, девојка треба, поред осталога, да зна још цртати и сликати, што је хјод ње само обична злоупотреба дилетантизма. Али да девојка не буде обично мазало, треба да се најозбиљније вежба у нравилном цртању с природе, јер је то врло важно у цртању и живоииеу, нарочито кад се жели, да се девојка спреми за самостално занимање баш том вештином. Ради те сврхе треба даље да сеусаврши ваљаном стручном наставом, образовањем, свесном студијом страних мотива, рукотворина итд. Основнца за успех у привредном животу женину утврђује се нрво васпнтањем и образовањем у иородици, у ма ком ирактичном правцу. У васпитни план улази и спрема девојака за негу болесника, за службу у разноврсним добротворним установама. 0 овој тачци писале су неке немачке књижевнице нпр. Дина Моргенстерн, Ј. .Јанге и др. А ради практичног живота доста је ,;атп девојци основпих знања и упустава из хигијене, економије, хемије, Физике птд., па да се у кући и нородици уме наћи. Не треба иматн висока знања, универзитетско образовање, те да се домоводство уздигне, у нацијонално-економном смислу. Ни једна се жена у Немачкој не. стиди, вели писац с поносом, да буде управница свога газдинства; а у Енглеској пак, млађима чини особиту част, кад се 1а<1у покаже који нут и у кујни. Тиме је лепо обележена разлика између девојачког васнитања у Немачкој и Енглеској. Немачка је пре од Епглеске стекла угледну вишу домаКичку , или школу за газдинство у ширем смислу. Иисац препоручује, да се и у нар. школама уврсте нека практична'вежбања у газдинству н домоводству, као што је већ одавна учињено с ручним женским радои. Иознавалац данашњег развића економије неће одрицати, да и жена из виших класа треба да уме радитн. Народна прича н од царевића тражи да