Просветни гласник

422

НАУКА И

НАСТАВА

какав занат зпа радити. Женски журнали у Енгдеској иајозбиљније су расправљали једном, да ли да се де-пИедаошоп, т. ј. образовано жеискиње прима н такве службе и рада, у којима „ум не царује," за којо образованост није најпреча потреба. Женскиње су у Енглеској већ у сувпшној мери предузеле .многе врсте пријатних п лаких занимања, па се чак и аристократкиње баве њима, из доколице, и отуда имају лен добитак „на чиоде;" а ниже, мучније, несносније нослове врши недовољан број жена. У Амернцн свака раднпца има врло повољних околности за зараду. Лли у опште, жене у Америци, Енглеској па и Скандинавији, уживају више економских и друштвеиих слобода, него лн у Немачкој. Научном образовању женскиња писац не симнатише, али се изузетно може н трпетп. особито нак не треба сметати неудатом женскињу, са универзитетским образовањем. Налази, да је сменшо ипак тврдити, да девојка није, као младић, у 20. години дорасла и за научне студије. Једино се молге питати, шта бн оне могле, а шта не. Ми смо ово и у почетку поменули. Али поред сваког припремања за самостално занимање и рад изван куће, за васпнтане девојке (немачко), ма кога сталежа, нека је девиза ово: васинтањо девојке као створа, који целог живота живи н остаје у достојанству натере. Васиитање жене за њсн културни иозив (бити мати, домаЛица) над све је иретежније. Још једап само осврт на религијозна осећања у омладине, која је за њих врло нримљива. Женскнње, и ако у својој 21. годиии шуе душевно и умно развијеније и зрелије од свога вршњака, релпгојозним осећањем га надмаша п пре тога доба. „У љубави ирема ближњем жене су нретекле људо, оно за ту врлину имају нешто богодано" (Легуве). Породица је за то, да у нодмлатку негује и истннпта верска осећања, (само да ништа не управља на емоције). Хришћанско осећање у наше време ипак јача, и поред очевндног оиадања осећања вероисповедних. Вера је део оног ет§\уеЉПсћез. Један идеал данашњег времена, рад, материјализиран је. Док трају материјалистични појмови о вредности рада, не може се унанређивати народнн живот, ни посепце васнитање девојака вншпх редова. На жени из тих редова јесте задатак, да поправља гледиште на рад н образовање карактера; јор она и нехотице ствара мишљење и у нижим редовима, јер што потиче од ње сматра се као боље, угледно је. Жена има утицаја свуда и у свему.

Г-ђица Вајер живахним, топлијим и популарнијим начином раснравља дато питање, карактеришући пеке појаве друштвене, које су у везн с њимо, и у опште се осврће на практичан живот. Теоријо напушта. Код Номаца, разуме се, мора бнти нитања п говора о сталешком васпитању. (Код нас има неких нијанса између васшггавања престоничке и остало женско деце у Србији). Под изразом „вишп чиновнички сталеж," не можо со нодразумевати само рођење, звање, васпитање н образовање, новчано богатсво и осгало, што неке нараштаје по данашњем нојму одваја у „вишо." Овде троба разумети неко духовно првенство. Нижи чиновнички редови старају се за материјална добра, а виши — свој рад воћином управљају на богаћењс народннх идеалних добара. Вогатје индустријалац човек „вишег реда," он може да буде и образован, — алн не мора. А научник, нроФесор, учитељ, судија, лекар, свештепик, — сви морају да буду више, мање на висини савремена образовања, иначе не би били то што су. Из тих редова се и започело „женско питање." Врига за неудато женсккње нигде није већа него ту. Једио социјално зло. Многи мисле да му је лек у стварању могућности, да и женскиње дође до неких „чиновничких" иоложаја, те ако.се спреие, да тај хлеб једу, онда су и збринуте. Али могу се отварати » отварати женске гимназијо, ириступ на универзнтете, — тиме ће се сано учинити признање жениним * интелектуалним моћима, даће јој се могућпости, да свој опстанак обезбеди; али се тимо ипак не може решити женско питање, иитањс о хлсбу , како га многи тумаче. Питање се управо тиче човечанског достојанства женина у другом, много моралнијем значењу. Породица и друштво треба да у жени високо цене личност, која само својим Е\ ујј >тееЉПсћез може да утиче на нараштаје, и да их васпитава. А Ет^еЉНсћев је она јединствена и најленша моћ женина, којом се она нриближава Вогу, којом се она осећа у Вогу (6оИаћпепс1е, Оо<> 1егШШе). То је нешто нарочито у природи женииој, тиме је она друкчија од човека, то је најдубљи и најплеменитији извор њене снаге: истина, љубав и ленота морална; тиме је она у Вогу иБог је с њом. То не значи, да смер васпитања женина треба да је у духу једне цркве (вероисиоведи). Жена може да буде право дете садашњости, може сумњати у верска предања; али она има своју веру, свога Бога, има љубави. Жени нису потребни верски закони и правила, па да би веровала. Вера јој почива на дну душе, у њену бићу. Васпитање женино, дакле, но укупном смеру треба да је морално, наравствено. А да ли се васпитање у опште има сводити само