Просветни гласник

-124

НАУКА

дакле, ннкада бнти учвршћен један васиитнн ндеал кј»оз целн жпвот једног народа, нн један заједпички за цело човечанство. На иослетку писац, имајући Извесие иогледе на данашње друштвене околности и иојаве у Не мачкој, даје, према томе, уиуства родитељима образованијих редова како ће најбоље васинтати своје кћери. У границама ирак. васннтања показује поглавнто матерп шта ће радити. Спремиће девојку за н.ен најприроднији нозив у кући и друштву. Образоваће јој карактер. Даће јој моралне иојмове о жиноту и свету. Снремиће је за онстанак у животу. оадрјкаћемо се на неким нојединостима из тих - одељака. Женскн ннсцн махом се слажу у томе, да је женпн нрави позив: бити мити. У нрвом реду према томе их и васпитава. Мати предузима васпнтање своје кћери, н то у свнма иравцима њенога иознва: за друга, домаћицу, мајку, васнитачнцу своје деце, застунницу своје куће и нороднце у сиољашњем свету. Значи, да мати сама треба да је снремна за свој позив. На основу тога искључује и васпитање у пансиоиатима између 14. и 20. године. Између њених дужности као васпитачице своје деце у кући спада и неговање ћеркиног физичког здравља, (уједно у граннцама психологије и хигнјене, да јој отвара очи за њен будући позив). Као нредставница једне образоване куће и као друг образована човека треба да је сама ваљано образована, да познаје дух свога времена(?), па да има своје сопотвене идеале н да их штити; да има свострано интересовање, али стручно образовање не; то је за човека. Школу троба сматрати само као ночетак кћерииог духовног усавршавања; отац и мати да наставе у кућн. Норочито истиче литерарно естетично образовање родитеља, јер упознавање кћери са лепотама (нар. и умет.) класичних ноет. дела има високе моралне вредности. Симнатичне вечери немачке у нородичном кругу жели да се оиет иоврате; оне су утицале на немачку нознату наравственост. • Говорећи о старим и данашњим односима нородице према млађима велн, да кћи не треба у млађем да Гледа нлаћену снагу, већ човечји створ, који своју личност ставља на службу укућанима у замену за њихну доброту и старање. Такве погледе развијајући у своје кћери ствараће јој ндеменитија соцпја.1на осећања и мнсли. У свакој образованој кући налазимо какаи инструменат (обично клавир) за музику, — али не и музику. ДомаИа музикаЏ л , пунасмисла. У кући срце добија више, него у концертној дворници. Цртање,

ручни радови, нису само радн забаве, треба да имају веће вредности. Предлагало се једном, да девојке из вншпх сталежа, као оно младнћи свој војннчки рок, ислуже једно време - по забавиштима, домаћичким и основннм школама, болнпцама итд. Но нема вредности на тај начин везивати девојку за спољашњм свет, унознавати је с њнм, спремати је за могућност самосгалног опстанка. Најбоље је одржавати онај обичај, да се кћи шаље у какву сродничку или н туђу угледну кућу, да тамо једну годину пробави, вежбајући се у каквом занимању, па и за новац (Ргоћејаћг). Нека се један млад н развијен људски створ учи вештини старања о себн самом. Тако се у Америци ради, иочињући од детињских година. Најбогатпји родитељи остављају дете, да се. само довија, како ће доћи до неких потребица, да управо нађе извор новчане зараде. Тако се развнја у њих поуздање у сзоју снагу, поштовање рада, умешност у стварн опетанка. Да не очекују само помоћ и старање родитеља, илн и школе (н.пр. „благодејање", књнге, одело), па да на рачун своје оскуднце нравдају своју леност, илп овлашно сиремање. По европским појмовима, американски иравац у васинтању пзраз је родитељске суровости п се'ичности. Српска сељачка породица а особито задруга, узима и малу децу за неке послове, излажући их тако и непријатностима п тешкоћама. А како се у грађанског детета гаји самопоуздање, окретност н умешност, како се јача карактер, љубав радуР Иа узмимо онда девојку са учитељском сведоџбом. Сведоџба је бар иекн очитн доказ њене взвеспе спреме за рад и живот. Таква девојка често не уме себи да нађе зараде иЛшмо учитељску службу у држави. Образовање карактера у доба од 15.—20. године зависи највише од родитеља. Развпјати у кћери такве погледе на свет и живот, по којима ће она живети као створ што је могућно моралнији, здрав духом. Први је услов за развијање племенитог и чврстог карактера: сачувати девојци чпсту, неупрљану душу и тело кроз те опасне године. У тим је годинама кров матерински најпотребнији. Нечиста осећања и мисли, прљава Фантазија ређа је у просте жене. У вишим („беспосленим") класама има се за то и времена и ирилике. Дуго време (беепосленост), лектира, разноврстан друштв. саобраћај и уживања итд.. све су то данас правн рушиоцн чедности п живчапог здравља. Супротно пак утиче развпјен породнчан живот са својим вечерима и родбинским везама и општењем. Ту је могућан и наравственији и природнији однос врсница са вршњацима.