Просветни гласник

ОДЕНБ И

ИРИКЛЗИ

425

Значиј рада за живот и будућност кћи треба да познаје, али не само по уобичајеном мерилу: да сс нешто и донекле мора учити и радити, већ као дар божје мидости, као нешто у чему је кредност њена живота, као срество, да живот буде користан и леп. Нека мати уводи кћер у добротвориа друштва и установе, нека је уводи у народ, нека јој отвара срце према грубим патњама човечанским; нека јој негује веру у Бога, по пачелима хришћанске етике. Девојке данас и саме теже за образовањем од којег ће моћи и живети; оне с правом захтевају <ЈД родптеља, да их за живот сиреме. Како је проста ствар разумети, да је човек створ тако дивно саздан за кретање, рад, усавршавање. Нородицама из виших редова ипак још треба времена да разумеју: е је ,рад као и сан Бог створио за свакога". Иетоветву слику оној .Легувеовој') о предрасудама у тим нородицама, и последицама тих предрасуда но кћери тих породица, даје нам и пнсац, хотевшп тим угврдити, да је само отуда она невоља са незбринутим девојкама и уседелицама, за живот неснремним. Да је н то чнњеница, коју и ми почињемо осећати, не треба нарочнто да иетичемо. 1 ) Коју смо раније ианели

Излази, да саму девојку треба спремати за какав позив, па ма била матернјално и обезбеђена. Могу наступити рђави дани. а може девојка из каквог било узрока остати неудата. Нека зна што год радити, на корист себи и другима. Нека само зна н то, да жени ни један позив не може да буде потпуна замена оном природном. Шта би жена могла да ради, и шта би јој се могло допустити Р Нитање врло познато, много расправљано. — Најприкладнија занимања) за жену, нарочито неудату, била би служба учитељска и лекарска. У тим занимањима вештина је преча од талента, а осим тога, складна су са женином душом. Једном ће се можда ипак видети, да су жене — лекари истина учене, али опет жене, увек у свом Ет§\уеЉ11сће8; као и двориље (Б1акош88ш, врста милосрдних сестара, које се баве негом болесннка, душевно болесних, васнитањем деце итд.). 0 другим врстама рада, које би могле исиуњавати живот неудатог женскиња, нисац нншта не говори, и завршује свој напис 1 ). ') Нарочито се држасмо већином врдо бдизу саме књиге; отуда и ока нарочита опширност. Ако буде и ваинтересованих читалаца, љима ће то, можда, бити од неке користи и без обнлности ианшх неиретенцијозних мисли и комилација. Ц—Ћева

0 Ц Е Н Е И Пг. Рап! Лгћег880И: буиорцњ Лег МШеЛеигораг.чсћеп Т'1ога. Вс1. I., 1 ЈеГегнп"' 1,—5. БеЈрмд 1896. -1897. \'ег1ар; тои \\ г . Еп^ећшши 8. ИроФссор ботанике у бер.шнеком университету г, др. II. Ашерсон, човек већ дубоких година, заиочео је нрво сам, а од треће свешчицс у друштву са г. др. И. Гребнером, издавати средњо-евронску Флору. После Кохове аналитичне н Рајхенбахове илустроване Флоре, које су одавна ретким ностале, нојава оваког дела је добродошла. Вредиост му се повишава п тиме, што ће у њему бнти скупљене и оинсане биљке ,из великог пространсТва. Сем Немачке Ашерсон је у своју Флору обухватио сву Аустро-Угареку заједно с Босном н Херцеговином, па онда Швајцареку, херцештво Луксембург, Данску, Белгију, Пољску, Француске и итадијанске Алне, Црну Гору. А унете су и биљке, не све, из краљевине Србије, неке из кнежевине Бугарске и Старе Србије. ирооввтни гласник 1898. г.

П Р Н К I 3 И Систематско ређање виших група бнљннх узето је но Енгдер - Прантлову делу „Бхс КаШгНсћен РПаигеМаппИеп." У овој Флори биће описане све Фанерогаме а од криитогама само васкуларне криптогаме (Р1егн1орћу1а), којнма је и заиочет овај сдис. Паирати су оиисане у ирвој и ноловини друге свешчице (стр. 2—118); РаставиЛи у другој (стр. 119—148) а Пречице у другој и трећој свешчици (стр. 149—174). За тим следују Гимносиерме (стр. 175—262) па Ангиосаерме од којих су Шонокотиледоне започете са Турћасеае-ама и у петој свешчици нису завршене Ну<1госћап1асеш. Од 1. маја 1896. године, када је нрва свешчица печатана па кроз шест годииа дедо ће бити довригено. А но иишчеву предрачуну цело ће дело изнети око 60 табака, раздељених у три свеске. Цена је на табак утврђена. Табак стаје 40 нФенига. А све три свеске ове Флоре стаће на 30 динара. Гребнеровим стунањем у заједницу издавања ове Флоре учињено је да се убрза печатање појединих 55