Просветни гласник

426

ОЦЕНЕ И

ИРИКАЗИ

свешчица. Шеста и седма свешчица ваља да су до | сада већ и печатане, те би оида још у току ове године могла бити довршена прва свеска. Разни народи насељавају ону европску обласг у којој расту разноврсие биљке, које се у средњоевроиску Флору убрајају. Па како биљке, које г. Ашерсон у својој Флори оиисује, расту ио земљи разним иародима насељеној, то је он врло добро учинио што је уз оаисе биљака на немачком унео и биљна имена иојединих народа, али у томе није свуда и иодједнако обллан. Иза научног имена биљке а у загради наведена су народна имена биљу. Да наведем један ири.мер: Ргсеа ехсеЏа Т.к. (ПсМе, Ко1ћ(аппс: шескч'1. ип<1 л - 1аеш. 8раг; с1ан. бгап, Ео«1дгаи; 1гап7. Ерјсеа, Ребзе: Иа1. АђеИо гоззо, 2атршо; ро1п. бтоегк, бшгек: \уепс1. бгок (МеЛегГаизН:/), бшгјок (01 ј . ћ.); 1зоћт. бшгк; гизб. Елт>, Елка; зег1>. Смрча; НМ. Е§1е, А^Нз; ип§, Уогбб је§ецуе). — Код појединих биљака норед српских паводи и хрватска имена на нример : РЈпив зНуе84x48... кгоа!. ћис, Бог (П\ ј1; зегћ: Бели бор. А горе у наведеном примеру, ваља да је случајво иредвпђено или испуштеио хрватско име. За неке биљке оиет наводи само једно име као хрватско и сриско, на пример: Р11Ш8 Ш{дта кгоак иис1 вег1). спи ћог. Од туђинаца нрви је Ами Буе уз научна записивао и српска иародна имена биљака (Ел Тиг(цие сГЕигоре. Рап8 1840. I. I, р. 437—468), паонда Гризебах (бркПе^шш Погге гшисПса: е1 ћШшмсае Вгип8\Т1§8е. 1843. п 1844. I. I. и II.) и сада Ашерсон. Прва двојица су српска имена биљу по народу прикупљали и ученом их свету објављивали. Г. Лшерсон има већ многа имена забележена у Панчићевим списима и треба само да их у своју Флору пренесе. Ну, у томе баш није свуда нотпун и исправан његов спис. Не знам ко г. Ашерсону иомаже у објављивању и сриских имена биљака. Али, према ономе што је у досадашњим (1—5) свешчицама објављено, онажа се непотпуност у оним именнма биљу која су већ објављена и позната. На нример за Гтив Бапх у Ашерсона Бапх 1аг1х није наведено српско име томе дрвету аришевина. У осталом за ту биљку иије навсдено да н у Србијн расте. За Јширепш охусес1гиб Г. од кога дрвета у Србији расте нодФела I. ги1 'е8сеп8 1лик наводи срнско име ,8егћ. Срвена фења." Не треба да кажем да је иогрешно што место Ц стоји С. — И за Ро1ашо§е1оп није навео таласиње а и за ба»'Шапа нема кека, а оба рода наводи и за Србију, тако и за ЕсјШ8е1ит нема раетавиИ. И ако дакле г. Ашерсон наводи српска имена биљу иоказује да води рачуна и о српском нлемену и његову језику, ипак је број наведених

срнскнх имена нремалсн пре.ма броју Срба макар н у Аустро-Угарској. Од словенскнх парода пајмањсје паведено срнскнх имена биљу па онда хрватских, а највише је руских, чешких п нољских; јер су ова готово код сваке Феле, као и немачка, Француска или нталијанска, наведена. Узрок овоме неиавођењу српских имена и тај је, што смо сс до сада слабо трудили да но народу прикупљамо ииева разноврсном биљу. Имаћс десетак година како нриликом екскурснја, ревизије и путовања нрикупљам н пародна биљна имена, и уверио сам се да у нашем народу има иуно још пепознатих пам нмена иајвише би нам могли помоћи учнтељи. Треба само све биљке за које чују српско име да узберу, пресују и осуше, па порсд оеушене биљке да ставе заниснпцу на коју да означе њено народно име и да запишу од кога су н у коме селу то нме чули. Осушене бил>ке моглс бн, кад долазе у Београд, собом ионети н предати у Ботанички Кабинет Белике Школе, нли би могли као иошиљку основне школе послати поштом поменутоме заводу. На тај би начин могли иматн н нре п из свих крајева Србије прикупљена народна имена биљу. Г. Ашерсон, на стр. 195. после описа оморике, иише: , 1>ег Уип&оН 1)иди1о1 Нед1 пасћ ВогптМ1ег (ћг.) т Бег/пеп". А мало после тога, само ситнијим слогом, лепо н тачно стоји: , Оег ћосћтегс1Јеп1е бегМзсће Попз(; Рапслс епМесМе сНеееп тегклуигсН§еп гипасћз! тН гтеси 081 :аз1а1л8сћеп Аг1ен Г. 01е1т1 ипс1 Г. А1соск1апа \ ептаис11е Баит 111 Јаћге 1875 ће1 Хаогчна ипс1 ВазНМе ш бисНуебШсћеи бсгћ1еп". Јесте, оморика и данас доиста тамо где ју је Панчић нрвн нуг п нашао, а то је у Заовинн н више Гастипгга иод Црвеном Стеном, у ужнчком округу. у Дугом Долу нити јс било нити ће бити оморике. Шта више, сем листонадна дрвећа, тамо не расте ама никоји четинар. Али, душа ваља, има нешто што је близу Дугог Дола. Ну, то нешто, Борнмилер, невнчан орограФији Србнје а нарочито српском језику, пије схватно ни разумео те је отуда и потекао горњи лажан податак. Дуги Дол је дубодолпна којом се са Дикаве силази на караулу Штулу, неиод Стоца, у ужичком округу. Изнад Дугог Дола и Штуле, а на босанској страни, уздиже се брдо Столац. Столац је на севернрј и северо-источно.ј страни обрастао четинарима, међу којима се, са Штуле, јасво да распознати танковијаста и танковрха оморика. Борнмилер је 1887. године, као градинар Ботаничке Градине у Београду, нутовао са мном кроз ужички округ, те је дакле и он као и ја могао видити оморику,